Штајнмајер је против „звецкања оружјем", пише Дојче веле.
Немачка Социјалдемократска странка је решена да поради на побољшању односа са Русијом – и сопственог рејтинга међу бирачима. Министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер је у недељу (19.6.) за Билд ам зонтаг о односима са Русијом рекао: „Оно што сада не би требало да чинимо, јесте да гласним звецкањем оружјем и ратним покличима даље заоштравамо ситуацију“; „Онај ко мисли да ће симболичним парадама тенкова на источној граници (северноатлантског) Савеза створити већу сигурност, тај се вара. Било би добро да не тражимо изговоре за нову стару конфронтацију“.
Ове изјаве су одмах изазвале многобројне и огорчене реакције многих немачких, пре свега конзервативих, политичара. Елмар Брок (ЦДУ), председник Одбора за спољне послове Европског парламента, рекао је да Штајнмајер „меша узроке и последице“, јер је делање НАТО последица „насилног кршења људских права пре свега на истоку Украјине, претњи балтичким земљама, те наоружавању Русије и њеним припремама за мобилизацију.“
Посланик Бундестага Норберт Ретген (ЦДУ) је Штајнмајерове речи назвао „чудовишним оптужбама“. И други демохришћански политичари су били огорчени, на пример, члан председништва ЦДУ Јенс Шпан који је рекао да „Штајнмајер као неко ко има разумевања за Путина већ припрема пут за Левичарску странку“, а шеф посланичког клуба ЦДУ/ЦСУ у Европском парламенту Херберт Ројл „више не разуме Штајнмајера“ јер је „Русија извршила препад на другу земљу“. И тако даље.
Шеф Социјалдемократске странке (СПД), министар привреде и вицеканцелар Зигмар Габријел је усред ове дебате најавио да ће следећег понедељка (27.6) отпутовати у посету руском председнику Владимиру Путину. Главна тема једнодневне посете ће бити економски односи. Што се тиче речи Франк-Валтера Штајнмајера њих је, наравно, коментарисала и немачка штампа.
Дневник Шпигел онлајн је указао на то да Штајнмајер заправо критикује медијско величање НАТО у пропагандне сврхе и на речи министровог портпарола Шефера, који је подсетио да маневри НАТО имају „ратоборно име“ („Анаконда“), као и да те маневре прате низови фотографија „тенковских парада“ на интернету, а ту су и генерали Алијансе који су и у прошлости већ упали у очи својим „робусним“ изјавама. Шефер сматра да ту нису најважнији маневри по себи, већ о томе да се они „пропагандистички експлоатишу“.
„И заиста“, пише даље Шпигел, „многе слике и видео-снимци (па и они Бундесвера) о „Анаконди“ постављени су на интернет; међу њима су и снимци инжењерског батаљона 901 немачке армије, како заједно са британским јединицама постављају понтонски мост на Висли, или се виде амерички војници како се смеше док држе плишану анаконду умотану око врата. Штајнмајер је дипломата и ратничке позе не спадају у његов арсенал.
А у случају немачко-руских односа министар спољних послова ионако реагује посебно пажљиво. Он себе види у традицији канцелара Вилија Бранта, који је као политичар СПД седамседетих година унапредио политику према Истоку, па и према Совјетском Савезу. Као нико други на међународној позорници, Штајнмајер већ две године улаже време и напор како би смирио рат између руских сепаратиста и Украјинаца на истоку Украјине.“
Коментатор листа Франкфуртер алгемајне цајтунг има сасвим друкчије ставове: „Је ли то Путину био рођендан па је недостајао поклон? Није руски министар спољних послова оптужио западни одбрамбени савез за ратне покличе, звецкање оружјем и заоштравање ситуације, већ – немачки.
Таквим оптужбама обично московска пропаганда прати тврдње да је НАТО крив за погоршање односа између Русије и Запада. А тиме се чињенице окрећу тумбе. Разлог захлађења је то што је Русија повредила принципе који су деценијама чували мир и стабилност у Европи. Није НАТО окупирао Крим, већ Кремљ; не води НАТО рат у Источној Украјини, већ Кремљ. Балтичке републике и Пољска се не боје НАТО, већ Москве, и због тога су по сопственој жељи приступиле атлантској Алијанси.“
Лист Берлинер моргенпост сматра да „сада, када се шеф СПД Габријел у Шпигелу залаже за савез са домаћим поштоваоцима Путина, Штајнмајер му даје подршку са спољнополитичког крила. То што чак и он партијску тактику ставља испред поузданости, буди старе бриге да ће Немачка поћи специјалним путем. СДП је требало да схвати да се политика помирења са Москвом не исплати.“
Коментатор листа Хајлбронер штиме пише да „чисто садржински гледано, Штајнмајер има право. Чему војна подбадања? Да се импресионира Русија? Уз сво разумевање за појачане безбедносне потребе балтичких земаља и Пољске – то изазива више штете него користи. јер, на тај начин се блокира политика. А требало би поново подсетити и на темељни примат политике над милитаризмом. Тиме би била направљена услуга привреди обе стране, и не само њој...“ Извор: Дојче Веле
