Правда

Предсједник Турске у петак увече, на годишњем одмору у једном турском љетовалишту, испија пиће када му саопштавају вијест која је шокирала цијелу планету:дио турске војске покушава да изврши државни удар. Важите за експерта за безбједност, дуго година сте у тој области, али нама лаицима одмах упада у очи да је невјероватно да Ердоганове безбједносне службе толико закажу и да он није имао појма да се у војсци нешто дешава све док пуч није почео. Ваш коментар?

- Треба имати у виду да је турска војска дио НАТО пакта, да се официри у највише чинове не могу произвести без претходне сагласности НАТО, и да је НАТО, уопште, дубоко инволвиран у војску Турске. Војска је по природи затворена институција, а у Турској је одавно „држава у држави“. Ердогану су ту врата била затворена, могао је само да вири кроз прозор. Успио је да у полицији постави своје људе и то се показало од пресудног значаја у сламању пуча. Између турског предсједника и војске никада није све функционисало како би требало, било је неколико процесуирања официра под оптужбом за велеиздају, неколико великих, па и колективних оставки, али су се неспоразуми гурали под тепих и тако расли. МИТ, турска обавјештајна служба, иначе Ердогану до краја лојална, у наведеним околностима није могла да парира војсци. Иначе, војни удари у Турској имају традицију. Колико знам, ово је био пети од 1961. године, када је изведен први.

Они који су пажљиво цијелу ноћ пратили дешавања у Турској, примијетили су једну важну чињеницу: снаге пучиста напредовале су из минута у минут у свом походу, све до тренутка док се нису огласили Обама и Меркелова и дали пуну подршку Ердогану, а онда започиње контраудар Ердогану лојалних снага и народа, који запрепашћујућом брзином потискују пучисте и враћају пуну контролу. У чему је била "квака"?

- Мислим да су се ствари другачије одвијале. Свакако су Вам познате информације да је Ангела Меркел одбила Ердогану дати азил, и да је из Спољнополитичког одбора Представничког дома америчког Конгреса поручено да ће САД сарађивати и са новим властима Турске. Званично се Обама и Меркелова јесу огласили у смислу подршке легитимним властима, али су се одвијале и игре „испод жита“. Вријеме није радило за пучиште. Уосталом, ситуација се промијенила у односу на 1996. годину, када је војска у Турској успјешно извела посљедњи пуч. Тада је било довољно извести војску на улице, заузети зграду државне телевизије, радио станицу, редакције најтиражнијих новина, и објавити да сте преузели власт. Стање је данас другачије – постоји сијасет тв станица које су нормално емитовале програм док је војска блокирала зграду државне телевизије, а гдје је тек интернет са низом могућности које пружа за информисање грађана. Када се Ердоган огласио помоћу ајфона, ствари су почеле да се мијењају у његову корист. Он је позвао народ на улице, и побиједио, јер у судару са властитим народом тенкови занијеме. Међутим, неће остати на овоме, Турска је трајно дестабилизована, терористички акти, атентати, диверзије, постаће свакодневница. Ердоган неће више бити оно што је био.

Обични људи у Републици Српској и Србији данас воде жестоке расправе о томе да ли би за Србе било боље да је пуч успио, или је боље што је Ердоган остао на власти. Шта Србима доноси једна, а шта друга опција?

- Да је пуч успио, турска војска би много снажније ушла у Сирију, вјероватно би се сукобила са руском војском, што би имало катастрофалне посљедице по регион. Жута патка, која повремено плови улицама Београда, порасла би и била много агресивнија, а пачићи бројнији. Појавила би се и на улицама Бања Луке, и свугдје гдје би креаторима хаоса одговарало да виде њено перје. Сада ће да обори свој кљун. Мигранти би се кретали неконтролисано и преплавили би Македонију и Србију. У Србији су то одмах схватили и појачали присуство жандармерије и војске у граничном појасу. Често критикујем Ердоганову експанзионистичку политику, нарочито ону коју води на Балкану, али он је ипак политичар, што значи да мора водити рачуна о наредним изборима, о јавном мњењу, домаћем и свјетском. Војска о тим стварима не размишља, већ само слиједи политичке смјернице које јој дају силе које пружају подршку. Након пуча, иако неуспјелог, Ердоганова експанзионистичка политика је окончана. Нека сада каже његов премијер да су Косово или БиХ дио Турске и да ће то увијек бити! Пуч је показао да он не влада ни Турском, а имао је амбицију да обнови Отоманску империју. Значи, за Србију и Српску је боље што пуч није успио.

Какве посљедице покушај пуча у Турској може произвести у наредним седмицама по регион?

- То је прилично неизвјесно. Како ће се понашати оружане формације Курда? Како јединице Исламске државе и друге терористичке структуре у Сирији којима је Турска давала подршку? Хоће ли Асадова војска ући у Алеп? Одговоре на та питања тешко је дати. Све у свему, Турска ће и даље да се тресе.

У четвртак увече имали смо терористички напад у Ници, у петак рат на улицама Турске. Сви се питају шта и гдје је треће. Колико смо ми у Републици Српској и Србији безбједни?

- Будите сигурни да службе безбједности Србије не спавају и да ће стога грађанима Србије омогућити миран сан. Министарство унутрашњих послова Републике Српске и до сада је било непробојан зид свим видовима агресије на Републику.  Извор: poligraf.news