Стојановић у том тексту анализира који су могући да се догоде у изборној години:
Сценарио 1:
Председнички и градски избори на којима ће Никола Селаковић бити председнички кандидат СНС. Сценарио 2: Председнички и градски избори где ће Вучић бити председнички кандидат. Ако победи, Селаковић ће бити нови премијер (Вучић подноси оставку на место премијера, а парламент бира Селаковића). Сценарио 3: Председнички и градски избори где је Вучић председнички кандидат, а Селаковић кандидат за градоначелника. У овом случају Вучић би на премијерско место поставио некога ко није партијски кадар, или некога из странке у кога има поверења. Сценарио 4: Председнички, градски и ванредни парламентарни избори на којима ће Вучић бити председнички кандидат и носилац изборне листе СНС, а Селаковић кандидат за градоначелника. Сценарио 5: Председнички, градски и ванредни парламентарни избори на којима Вучић неће бити председнички кандидат, али хоће Селаковић или неко други. Вучић ће бити носилац листе СНС. На тај начин, са парламентарним изборима, Вучић ће покушати да повећа резултат председничког кандидата СНС. Сценарио 6: Председнички и градски избори (или само председнички) на којима ни Вучић ни Селаковић неће бити председнички кандидати. Кандидат ће бити неко други или веома могуће актуелни председник Србије Томислав Николић. У том случају, Вучић ће се суочити са многим унутарстраначким проблемима ако кандидат СНС не победи на председничким изборима. Председнички избори би могли да га “натерају” да лично уђе у председничку трку наредне године, промени састав владе, али и актуелно градског руководство на челу са Синишом Малим, такође кадром СНС-а, Са друге стране, они би могли да буду и прилика да се на политичку сцену врате стари кадрови, само на новим функцијама, попут сада већ бившег министра правде Николе Селаковића који би могао бити нови први човек престонице, а можда чак и премијер. Извор: Блиц
