Најновије

ШТА НАМ ДОНОСИ ПУТ У ЕУ: Србија ће ускоро морати да распродаје земљу странцима, али то може да се избегне

БЕОГРАД - Ако се "као пијан плота" буде држала Споразума о стабилности и придруживању (ССП), Србија ће од 1. септембра 2017. године морати да дозволи продају пољопривредног земљишта странцима - фирмама и појединцима из Европске уније.

Да ли ћемо продавати земљу странцима? (Фото: Pixabay)

То би, упозоравају стручњаци, било погубно по државу - у првом тренутку би, због нагле продаје великих површина знатно опала цена земљишта, а у крајњем исходу довело би чак и до губитка суверенитета.

Има, међутим, начина да се то спречи, а да се истовремено не крше одредбе ССП-а. Томе су прибегле многе од новијих чланица Европске уније, које су у доброј мери закомпликовале начин продаје земљишта, чиме, практично одвраћају странце од оваквих инвестиција. Ево како су неке од земаља то урадиле.

Словенија је у прописе уградила неколико ограничења за стицање права над земљиштем. Купац, на пример, мора да буде држављанин ове земље најмање пет година.

Предност при куповини имају власници суседних парцела, као и млади пољопривредници који формирају ново газдинство или проширују постојеће поседе, као и људи који већ имају регистрована пољопривредна газдинства

У Естонији, с друге стране, странци без ограничења могу да купе само до 10 хектара земље.

Мађарска, северни сусед Србије применио је најрадикалније мере. Најпре су покушали да се са Бриселом договоре око тога да се не примењује део ССП који говори о продаји земљишта странцима. Вођство ЕУ, наравно, није било расположено за такав договор. Мађари су зато прибегли референдуму на којем је чак 87 одсто грађана подржало измену Устава, тако да је странцима трајно онемогућено да постану власници њихових пољопривредних парцела.

Нису, међутим, само нове чланице ЕУ, које су део Уније постале у последњих 10-15 година, одлучиле да заштите своје пољопривредно земљиште од продаје странцима. Има таквих случајева и међу ЕУ-староседеоцима, као што је, на пример Данска.

У овој земљи, наиме, не можете постати власник земље ако немате одређени степен образовања и доказ да у селима живите 25 година без прекида. Уз то, макисмална површина земљишта у власништву је 300 хектара, уз обавезу да власници фарме живе на газдинству.

Србија, дакле, према мишљењу стручњака, не треба да "измишља топлу воду", већ само да примени оно што су други већ урадили.

Милан Простран, агроекономски аналитичар, предлаже, на пример да се уведу ограничења према којем би земљиште могло да буде продато странцу који већ 15 година живи у Србији, да се 10 година професионално бави пољопривредом, а да се истовремено ограничи и величина поседа коју би мога да купи.

- Ми смо, на жалост, врло лоше испреговарали так део око земљишта са Бриселом. Сада су нам, практично, везане руке и не знам како ћемо да се ишчупамо - каже Простран.

Он подсећа да су готово све друге земље, при преговорима о ССП-у, издејствовали мораторијум (забрану продаје) земљишта у одређеном периоду након приступања ЕУ.

У Словачкој је првобитни седмогодишњи мораторијум продужен за још четири године, а у Пољској је деветогодишњи прелазни период продужен за још три године. За седмогодишњи мораторијум изборили су се и у Хрватској.

Са Србијом је, међутим, договорено да се продаја земљишта странцима омогући по ступању на снагу ССП-а. То се догодило 1. септембра 2013. године, а Србији је, чланом 63 ССП-а, остављен рок од четири године да постепено усклади своје законодавство, како би се странцима омогућио исти третман као држављанима Србије при куповини земљишта.

Актуелни Закон о пољопривредном земљишту јасно, у првом члану наводи да "власник пољопривредног земљишта не може бити страно физичко, односно правно лице".

Премијер Александар Вучић најавио је у свом експозеу да ће се до тог датума доћи до решења које ће бити у складу са праксом ЕУ. Ништа речитији није био ни министар пољопривреде Бранислав Недимовић, који је рекао да ће се водити примерима Пољске и Мађарске у погледу ограничавања продаје пољопривредног земљишта странцима.

Простран је уверен да би продаја пољопривредног земљишта значила и губитак суверенитета. Мађарска се, како каже, са тим проблемом суочила још ’90-их година, пре приступања ЕУ, када су компаније из Аустрије и Немачке покуповале велике поседе на западу земље.

- Мађарска је, потом, све то морала поново да откупи, али по знатно вишим ценама - каже Простран.

У државном власништву налази се око 830.000 хектара пољопривредног земљишта. Свега 30 одсто, односно око 260.000 хектара тог земљишта је у закупу. Остатак се не издаје, односно налази се у “сивој зони”, што значи да га многи злоупотребљавају - користе га и по том основу стичу приходе, а истовремено не плаћају ни закуп, ни порезе... Извор: Блиц
Бонус видео

Србија закључана, Александар Вучић у кампањи! Гост Миодраг Зарковић

 

 

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube