Најновије

ЗБЛИЖАВАЊЕ РУСИЈЕ И ЈАПАНА: Није битно да ли Јапанци воле Русе или не већ да се ослободе америчког туторства

У оквиру Источног економског форума у Владивостоку одржани су преговори између руског председника Владимира Путина и јапанског премијера Шинзо Абеа. Сусрет је прошао у светлу предстојеће посете руског председника Јапану. Јапански премијер се припрема да дочека руског званичника у "наследној" префактури Јамагути, где је Шинзо Абе стални члан парламента. Говорећи на форуму, јапански премијер је позвао Русију и Јапан да нађу компромисно решење за проблем са Јужним Курилима и да, што је пре могуће, закључе мировни споразум.

Илустрација (Фото: Катехон)

Уочи састанка са јапанским лидером, руски председник изјаснио се о сарадњи са Јапаном, као и о преговорима о статусу Јужно-курилских острва (Итуруп, Шикотан, Кунашир и групи острва Хабомаи).
Председник Русије је истакао потребу за потписивањем мировног споразума са Јапаном. Питање "северне територије", болно за јапанску страну, према речима Путина, такође мора бити решено, али доследно, тако да се ниједна од страна не осећао као губитник. Према речима руског председника, главни фактор који ће омогућити да се процес помери са мртве тачке представља проширење сарадње Јапана и Русије. Када ниво поверења између Јапана и Русије буде упоредив са оним између Русије и Кине, тада ће, према речима председника, бити постигнут компромис. Руски председник је исту тачку гледишта изнео говорећи на форуму.
Руски председник је наговестио да су на тај начин решени спорови о пограничним деловима са Кином, након којих је Кина добила велики број територија које су се раније налазиле под контролом Совјетског Савеза и Русије, искључиво зато што је Кина независна и пријатељски према Русији настројена држава. Прави проблем за Русију у решавању територијалног спора са Јапаном представља стратешка сарадња ове земље са Сједињеним државама ( de facto окупација, која траје од времена пораза Јапана у Другом светском рату). Под овим условима, предаја острва Јапану, значиће de facto њихову предају Сједињеним државама, главном геополитичком противнику Русије.
Опозиција у Сједињеним државама
Руски председник се истовремено позвао на Декларацију из 1956. године, као преседан, што је отворило пут за мировни споразум. Совјетски Савез и Јапан потписали су Московску декларацију из 1956. године, којом је, те исте године, званично завршен рат између ове две земље. У декларацији Совјетски Савез је пристао да врати Јапану Хабомаи и Шикотан али тек након закључивања мировног споразума. Међутим, Сједињене државе су торпедирале овај споразум, запретивши Јапану, да му у случају компромиса између Москве и Токија, неће бити враћено острво Окинава и да ће финансирање земље, разрушене у рату, бити обустављено. Токио је на крају одустао од потписивања мировног споразума.
1960. године, након што је потписан Споразум о сарадњи и безбедности између Сједињених држава и Јапана, Совјетски Савез је званично одбио да размотри питање територијалних уступака Јапану, јер би то довело до ширења територије коју користи главни геополитички непријатељ Русије – Сједињених држава.
Руска страна је више пута поновила своју спремност да се врати за преговарачки сто, указујући управо на ову декларацију. Само по себи, то већ представља велики уступак Јапанцима. Осим тога, принцип - "прво два острва", као и принципијелни став према истраживању економских и политичких аспеката односа између две земље, изнеле су још 90-их саме јапанске дипломате. Говоримо о тзв "Сузуки групи". Срце групе су чинили посланик Доњег дома, Сузуки Мунео, високи званичник Министарства спољних послова и стручњак Министарства иностраних послова за Русију, Масару Сато. Они су видели потребу да се развију ближи односи са Русијом. Развијен је нови приступ територијалном питању, али у 2001. години, за ново руководство земље, Сузуки Мунео постао је непожељна фигура, након чега је 2002. уклоњен са власти путем инсценираног корупцијског скандала. Масару Сато је ухапшен неколико дана пре Сузукија због оптужби за злоупотребу и ненаменско трошење финансијских средстава Министарства Спољних Послова.
Ипак, де факто, стратегија и фокусирање ове групе на мултилатералну сарадњу између две земље и развој личних контаката шефова држава, постали су основа новог јапанског приступа проблемима са Русијом.
Јапански интерес
Током протеклих неколико година, Јапан је изразио интересовање за ближе везе са Русијом. Придруживање анти-руским санкцијама под притиском САД и узвратне мере Русије изазвале су негативну реакцију јапанског бизниса, који је између осталог заинтересован да се укључи у сарадњу са руским одбрамбеним корпорацијама. Премијер Шинзо Абе је у више наврата незванично изразио интересовање да се састане са руским председником, упркос негативном ставу Сједињених држава.
Русија је потребна Јапану како са економске тачке гледишта, тако и као транспортни коридор ка Европи, алтернатива кинеском "Путу свиле", и као политички и војни партнер.
Јапан је забринут због све веће војне и политичке моћи Кине и њене тежње да оствари превласт на Пацифику. Кина има посебне територијалне претензије према острвима Сенкаку које контролише Јапан. Из јапанске перспективе потреба Кине да буде лидер у региону је опасна и неоснована, и зато Јапан настоји да јој се одупре. Јапан би могао да види Русију као полугу за вршење притиска на Кину, обзиром да је са њом тесно повезана. У случају потребе Русија може да делује као посредник између две земље. На крају, пребацивање ресурсног потенцијала Русије из Кине у Јапан умањује потенцијал Кине.
Русија и Јапан треба да балансирјуа своје односе са Сједињеним државама. Чињеница да је влада Шинзо Абеа, састављена од десних конзервативаца, с једне стране је продужила споразум о војној алијанси са Сједињеним државама и спровела усвајање закона о колективној самоодбрани, чиме је проширена војна сарадња са Сједињеним државама и даље распоређивање америчких војника у Јапану. Међутим, са друге стране, под изговором "америчке помоћи" дошло је до јачања Снага самоодбране тако да сада говоримо о њиховом претварању у праве Оружане снаге и непосредном поновном разматрању 9. пацифистичког члана јапанског Устава. Уствари, ширење сарадње са Американцима потребно је актуелном премијеру и јапанским конзервативцима за спровођење великих унутрашњих реформи  којима је главни циљ промена Устава, који је претходно израдила америчка окупациона администрација.
До сада  јапански десничарски естаблишмент, укључујући и утицајну организацију "Нипон Кајги", којој припада Шинзо Абе и већина његових министара, остаје привржена савезу са САД-ом, али реформе које јапански конзервативци желе да спроведу, на дуже стазе могу довести овај савез у питање. Устав би требало да буде мање либералан, што ће изазвати забринутост Американаца који шире либералне вредности. Поред тога, јаком Јапану са нуклеарним оружјем, (садашњи министар одбране Томоми Инада пре именовања на позицију, залагала се за стварање сопствених нуклеарних снага), хипотетички више неће требати "заштита Сједињених држава“.
Међутим, то је ствар будућности, и неравнотежа у односу на америчку страну мора бити одмах исправљена. Политика са више праваца, у принципу, ствара више простора за дипломатско маневрисање и преговарање, чак и са савезницима. Могуће је направити историјску аналогију са англо-јапанским савезом из 1902. године. Тада се Јапан по први пут подпао на 19 година у сферу утицаја Атланских снага . Међутим, многи јапански политичари сматрали су овај споразум поробљавајућим и више у складу са интересима Велике Британије, за коју је главна ствар била да блокира Русију у Пацифику. Карл Хаусхофер се сећао:
"Ако би немачка и јапанска морнарица сарађивале са руским копненим војскама, океански споразум би престао да буде једностран у односу на Енглеску, и постојао би једнак уговор" – то је било  мошљење проницљивих јапанаца, са којима сам разговарао на ову тему, док су овакав став они очигледно имали и много раније".
У светлу овог историјског искуства јасни су покушаји Шинзо Абеа да води политику у много праваца и уравнотежи савез са Сједињеним државама и све блискијим односима са Русијом. У том светлу, потребно је да се разуме и успостављање министарске функције за економске односе са Русијом у својој канцеларији. Иако економска сарадња још увек није тако велика, најављени су неки велики пројекти, и што је најважније, политички сигнал да је Јапану потребно сближавање.
Руски интерес
У смислу геополитике - Јапан је најпожељнији партнер Русије на Далеком истоку. Упркос томе да је острвска земља , у смислу културног кода и вредности Јапан је класична континентална сила. Овај парадокс приметили су још немачки геополитичари у првој половини ХХ века. Водећи немачки геополитичар Карл Хаусхофер чак је и предложио идеју континенталног блока дуж осе "Берлин-Москва-Токио". Попут Кине, Јапан има озбиљну економски и иновативни потенцијал, који би могао да допринесе развоју руског Далеког истока, али са демографске тачке гледишта, није опасан за слабо насељене пограничне регионе Русије.
После пораза Јапана у Другом светском рату земља је постала зависна од америчке моћи. На територији земље налазе се америчке поморске базе, док је сам Јапан део "појаса Анаконде" - зоне државакоје окружују Русију под контролом Американаца. Повлачење Јапана из зоне америчк контроле је, дакле, геополитички приоритет за Русију на Пацифику.
Водећи немачки геополитичар Карл Хаусхофер уочи Другог светског рата, чак је и предложио идеју континенталног блока дуж осе "Берлин-Москва-Токио". Хаусхофер је исправно истакао напоре Британаца и Американаца да спрече стварање евроазијског геополитичког савеза, који уједињује Европу, Русију и Источну Азију, и указао на бројне покушаје Немаца, Руса и Јапанаца да створе такав савез. Он посебно истиче имена грофа Вите, јапанског Маркиза Ито, који је неколико пута био премијер Јапана крајем 19. и почетком 20. века и грофа Гото Симпеј, истакнутог јапанског државник и дипломате са почетка двадесетог века.
Конзервативни савез
Да би се ствар покренула са мртве тачке потребно је спровести низ акција како на нивоу државних органа тако и јавности двеју земаља. Од Јапана, Русија очекује већу аутономију и економске пројекте, о којима се толико дуго причало.
Од Русије се захтева више такта у својим односима са Јапаном и разумевање политичке ситуације. Манипулација совјетским и ура-патриотским митовима, као и коришћење баука "јапанског милитаризма" морају бити избачени из оквира прихватљивог. Питање измене Устава и имплементација нормалних оружаних снага су унутрашња ствар Јапана. Симпатије стручњака, а посебно старије генерације према јапанској левици, који штите члан 9 Устава су јасне, али нису на корелацији са конзервативном и суверенистичком оријентацијом саме данашње Русије.
Избори за горњи дом јапанског парламента у 2016. након спровођења пакета закона о самоодбрани указује на само једно – да је курс Абе подржан од стране већине становништва. Дакле, Русија би требало да буде у стању да разуме јапанске конзервативце и десничарске монархисте, укључујући чланове утицајног "Нипон Каиге". И наравно, да контактирају са њима.
Потребни су контакти са анти-америчким десничарским снагама, укључујући и такве организације као што су "Исуи-каи." Сада је то маргинална група али у условима глобалних пертурбација у условима слабљења америчке хегемоније, овакве снаге талас историје може доста високо да понесе. Треба имати у виду чињеницу да међу десничарима осим ових анти-американаца и присталица вишевекторног приступа Абеа, има много људи који су по својим анти-америчким погледима неоконзерватори као што је тренутни председник "Нипон Каиге" - Тада Такубо. Истовремено, Русији није битно да ли нас Јапанци воле или не већ да се ослободе америчког туторства, наводи руски Аналитички центар Катехон.
Извор: Katehon.com
Бонус видео

ЗАПАД ВРШИ НОВИ УДАР НА СРБЕ: После економије и медија ударили су нам на оно најсветије

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube