Најновије

СЦЕНАРИО КОЈИ ПРИЖЕЉКУЈУ ЗАПАД И РУСКА ОПОЗИЦИЈА: Русија иде ка провалији, банкрот до краја године

МОСКВА - Ниска примања од продаје нафте, санкције и структурални проблеми - Русија је у економској кризи, а државне резерве се топе.

И поред одређених економских проблема, Русија није ни близу провалије (Фото: Pixabay)

Русија све дубље пада у економску кризу. Прошле године, економија је опала за 3,8 одсто, а Светска банка очекује да ће ове опасти за додатних 1,9 процената.

При том је ту читав низ проблема – на пример, цена нафте се у последње две године преполовила тако да држава и нафтне компаније убиру много мање новца.

„Са тако ниским ценама нафте и земног гаса, екстремно тешко је финансирати буџет“, каже Штефан Мајстер из Немачког друштва за спољну политику (ДГАП). Влада може да закрпи рупе у буџету само ако узима новац из државних резерви, који је пре неколико година напуњен огромним профитом из енергетског сектора.

Санкције Запада, које су биле реакција на анексију Крима и конфликт у Украјини, доприносе додатном притиску. Трговина је обустављена због чега трпе и немачке кључне привредне гране као што су ауто и машинска индустрија. Још болније за Русију је то што санкције отежавају финансирање инвестиција.

„Западне санкције онемогућиле су нашим банкама и фирмама да узимају кредите у иностранству, и то не само у Европи, већ у целом свету“, каже Владимир Милов, директор московског Института за енергетску политику. „Нико нам више не позајмљује новац, чак ни Кина“, каже Милов, који је иначе оснивач опозиционе странке „Демократски избор“.

Кредити су у последњих десет година били основа руског привредног раста. Санкцијама је, каже Миров, кредитни волумен смањен са 700 на 470 милијарди америчких долара.

Тај огроман губитак капитала довео је до тога да је рубља опала за око половину у односу на долар. А ту су и структурални проблеми. Привредом влада неколико великих предузетника, који су упућени на политику. „Постоје недостаци за тржишну конкурентност, али и недостаци када је реч о правној држави“, каже Мајстер.

Све то било је јасно и пре санкција, још 2013, каже Милов. „Руска привреда већ тада није бележила раст. Она зависи од неколико државних монопола који нису ефикасни. Онда су на то још дошле и санкције, као и пад цена нафте. Та три фактора нам не уливају наду да ће наредних година доћи до привредног раста.“

Руско руководство жели да управља продајом државних предузећа и планира највећи талас приватизација. Ипак не планира се продаја већинског удела у компанијама.

„Режим игра на карту време“, каже Мајстер. „Неће доћи до одрживих одлука којима би се побољшала ситуација у привреди. Покушава се да се прода само део предузећа док можда опет не скоче цене нафте и земног гаса.“

Због таквог развоја ситуације трпи народ. Према подацима Светске банке, број сиромашних у Русији порастао је на 20 милиона, од укупно 140 милиона становника, што је највећи број у последњих девет година. Стопа инфлације је званично на 12,9 процената. Стопа незапослености додуше није порасла, али незадовољство грађана би могло да постане проблем за председника Путина, за шта се он управо припрема.

„Уочљива је изградња репресивног апарата – управо је основана нова национална гарда“, каже Мајстер и напомиње да се режим припрема за сукоб с грађанима. Он сматра да ће у Русији ускоро доћи до локалних побуна. „Али ја не видим опозицију која то може да поведе. Такође не видим спремност у народу за масовне демонстрације.“

Највеће питање је када ће Русија остати без новца. Средства из државних резерви могла би да нестану крајем ове године, изјавио је почетком 2016. министар финансија Антон Силуанов. Ако цене нафте не скоче, Русија би тако могла да егзистира „још две три године“, процењује Штефан Мајстер. Али, воз ипак иде ка провалији јер промена смера у украјинском конфликту или окончање санкција Запада, још увек се не очекује.

Напротив, конфликти са Западом могли би чак и да се заоштре. „Режим ће тако покушати да скрене пажњу с економске кризе и креираће све више спољнополитичких конфликата, уместо да се праве компромиси и спроводе реформе“, закључује Мајстер.

Извор: Дојче веле

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.