Немачке власти упозориле су недавно да је ова земља на удару кампање дезинформисања кроз ширење лажних и непроверених вести да би се утицало на исход избора заказаних за ову годину. Као главни "конструктори дезинформација" и места за ширење лажних вести означени су "проруски сајтови" на којима се јасно подржава политика Кремља. Немачка обавештајна агенција БфВ објавила је прошлог месеца да је примећено "невероватно велико коришћење финансијских ресурса" и развој широког спектра руских пропагандних алатки "да би се извела кампања дезинформисања са циљем да се дестабилизује влада у Немачкој", пише британски Гардијан, наводећи да званични Кремљ негира умешаност у "сајбер рат" чија су мета западне владе и институције. Британски лист пренео је изјаву Штефана Зајберта, портпарола немачке канцеларке Ангеле Меркел, да ће Немачка искористити све могуће начине да истражи ширење лажних онлајн вести, наводећи да је најбољи одговор на то "већа транспарентност". "Суочавамо се са феноменом који има досад невиђене димензије", навео је он. У међувремену је на сајту "Дезинформејшн ривју", порталу под покровитељством ЕУ посвећеном откривању "лажних вести које служе подржавању руске политике", објављено више примера креирања лажних вести објављених крајем прошле и почетком ове године. Како се наводи у овим примерима, крајем прошле године, руска државна медијска кућа РИА Новости објавила је причу са наводима да је 700.000 Немаца морало да напусти Немачку због политике канцеларке Ангеле Меркел, иако ниједан веродостојни извор није потврдио такву информацију, а са друге стране подаци немачког завода за статистику показују да 140.000 до 150.000 Немаца одлази из земље сваке године, наводи се на сајту. Сајт као пример углавном наводи објаве непознатих портала као што је амерички Брајтбарт или неименовани чешки портал који су у сензационалистичком маниру објављивали лажне вести о инцидентима у Немачкој, а који су, како каже "Дезинформејшн ривју", познати по ширењу проруских ставова.
Како наводи Гардијан, сви ти случајеви су покушаји да се дезинформисањем хране и подстичу негативна осећања према избеглицама, што се показало као омиљена стратегија медија који широм Европе заговарају политику Кремља, уз оцену да се проруска кампања против институција које се боре против дезинформисања наставља и у 2017. години. Како оцењују западни медији, најчешће, ти напади креирају се преко сајтова насталих у Чешкој као очигледна реакција на оснивање нове владине јединице за борбу против тероризма и сличних претњи, укључујући и дезинформисање. Они иду чак толико далеко у свом "лову на вештице" да под појмом "тероризма и сличних претњи, укључујући и дезинформисање" укљућују и тврдње попут оних да ће нова служба "прогањати оне који не мисле на прави начин", да ће она заправо "креирати истину" и да је њено оснивање "напад на слободу говора". Извор: Блиц, Правда
