Међу њима се налази и Хрватска. Бриселски аналитичари верују да "би у идуће четири године Хрватска могла да спусти јавни дуг за два до три процентна поена у односу на садашње вредности, али након тога следи ново раздобље појачаног задуживања, па би се до 2027. године удео јавног дуга у хрватском БДП-у могао вратити према нивоима од 88 одсто", наводи се у тексту.
У намери да знатније смањи задуженост земље и зависност од позајмљеног капитала, Хрватску ће, како се додаје, пре свега ограничавати високи издаци за камате, односно ефекат "грудве снега" због ког дугови расту и у ситуацији кад се номинална потрошња државе не повећава.
Други ограничавајући фактор су, пише лист, ниске стопе раста хрватске привреде, које су битно ниже од укупних издатака за камате.
"Покажу ли се десетогодишње прогнозе тачнима, Хрватска још само 2017. и 2018. године може очекивати стопе раста веће од 2,0 одсто, а након тога реални БДП ће годишње расти за свега 0,1 или 0,2 до највише 0,9 одсто".
Истраживач загребачког Економског института, Жељко Ловринчевић, објашњава да Хрватска од свих посматраних земаља има највише непознаница и неизвесности, због чега су и процене будућих кретања незахвалне.
"Раст хрватске економије тако зависи од низа спољних фактора као што су висина каматних стопа на светским тржиштима, те кретање цена енергената на које не можемо утицати", констатује се.
Комисија прогнозира да би хрватски јавни дуг у неповољним приликама могао скочити и на 110 одсто, али исто тако може и да падне испод 80 процената ако се "карте добро сложе". Једна од варијабли које је ЕК пратила, јесте и утицај валутног ризика и раст јавних издатака за лечење све старијег становништва, додаје се у тексту.
Највећи ниво јавног дуга очекује се 2027. године у Италији (128 одсто) и у Португалу (124), док ће Хрватска са 87,8 процената пројектованог дуга бити рекордер међу државама у транзицији, закључује се у тексту. Извор: Танјуг
