Преносимо њену причу, како би и наши читаоци боље схватили живот који живимо на овим просторима, који су се променили нагоре баш негде тамо кад је ова жена почела да се бави проституцијом.
- Пуних 25 година била сам проститутка. Уличарка. Курва. И успела сам се извући из свега те коначно почети нормалан живот - прича ова ситна жена из Хрватске.
Наизглед је крхка и с тек неколико бора, но на овој 50-годишњакињи не може се на први поглед закључити чиме се бавила готово целог живота. Завршила је само основну шу школу. Рано је остала без родитеља. Упознала је младића и заљубила се у њега.
- Он, његов брат и братова жена бавили су се подвођењем. Била сам млада и јако заљубљена и нисам имала појма о животу. Та жена учила ме је како зарадити на свом телу. Искрено, не сећам се прве муштерије. Имала сам их на хиљаде и све их желим што пре заборавити - наставља она.
- Тад, у почетку, свако вече излазила сам на улицу и осећала сам се као да идем на вешање. Нисам мрзила муштерије него оне који су ме у тај посао натерали. Иако, истина, нитко ме није на то силио, али ја нисам ни знала за друго. Била сам премлада и нисам размишљала. Готово сав новац који сам зарадила морала сам давати својим макроима, тако да сам неретко остајала гладна. Једино чега сам имала напретек били су презервативи - присетила се и додала како су јој макрои знали свакога дана доносити пакете презерватива.
- Никад нисам волела секс. Да јесам, онда би ми то било уживање и не бих то могла радити за новац. Имала сам слободу бирати с којом муштеријом желим ићи и на што желим пристати. Код мене су могли добити само обичан секс, без перверзија, а презерватив је био обавезан. И нема љубљења. С пољупцем као да бих му дала и своју душу, а овако је све остало на нивоу посла. Плаћао је моју услугу и време. То вам је исто као и таксисти. Стојите и чекате. Понекад вам дође више муштерија, а понекад можете чекати целу ноћ а да се нико не појави - објаснила је.
Као уличарка зависила је од простора муштерија, па су сведоци њеног посла неретко били статуе и дрвеће у парковима, поштански сандучићи у хаусторима зграда.
- Најчешће су то ипак били аутомобили или хотели. Нема хотела у ком нисам била у овом граду, и сви су ме портири знали - препричала је. Секс је наплаћивала од 30 до 90 куна (од 4 до 12 евра?!), зависно од тога колико јој се чинило да неко може платити, и да ли је то стална муштерија или пролазник.
- Већином су ипак у питању биле сталне муштерије. Најдражи су ми били они који су још у ауту до хотела причали што ће ми све радити и како ћемо се сексати, а онда, кад бисмо коначно стигли, ја се још не бих ни скинула до краја а они су већ били готови - смеје се.
То је, како каже, био најлакше зарађен новац. Увек су били љубазни и благонаклони према њој, па су знали остављати и више новца него што је тражила.
- Били су то често ожењени мушкарци, за које сам се увек питала зашто долазе мени ако то што нудим могу код куће добити бесплатно. За 25 година имала сам само две-три непријатности. Негде у време рата у Хрватској дошао ми је један. Обавили смо то у ауту. А онда је извукао пиштољ, прислонио ми га уз главу и тражио да му вратим новац. Нисам му хтела показати да се бојим јер би ме тад сигурно убио. Рекла сам му да пази шта ради јер имам људе који стоје иза мене. Вратила сам му новац и изашла из аута. Отишао је, а ја сам се, дрхтећи од страха, вратила кући - присећа се. Ипак, највише се бојала бесних супруга и љубавница.
- Знало је бити ситуација да су мушкарци наручили по две-три проститутке и тад бих с колегиницама ишла с њим јер сам мислила да једна другој можемо чувати леђа. Али у случају кад би ме саму позвао к себи, а да буде још других мушкараца или жена, никад нисам пристала ићи. Увек сам се бојала тих других које не познајем - наставља причу и додаје како је, као и готово све њене колегинице, била честа гошћа затвора.
Полицајци су је већ познавали, а како је проституција прекршај, често би завршила у притвору.
- Ујутро дођеш пред судију, да ти два, три, пет дана притвора. Одеш, одлежиш то и сутра си већ опет на улици - објашњава додајући како је знала затворску собу делити с још 15-ак проститутки.
Нема супруга ни деце, а каже како је за то ионако прекасно јер су јој због велике инфекције одстранили материцу и јајнике. На срећу, каже, то је једини сувенир који је понела као успомену на бивши посао јер је успела изаћи без икаквих болести и са готово свим зубима. Зуби су важни, каже, јер њеним бившим колегиницама су их избили или макрои или муштерије.
- А тад је у мој живот изненада ушао велечасни Драгутин Горичанец. Било је то 2010. Пришао ми је на улици и рекао ми да не морам радити то што радим те да ми може помоћи да се извучем. Знам за само две-три жене које су се успеле извући. Друге су или још у послу, раде за кретене и дају им новац, или су умрле, смрзнуле се на улици или су убијене. Схватила сам да ми је близу 50 година, да муштерије радије бирају млађе, а да је мени свега тога доста. И одлучила сам да престајем - рекла је.
- Срећна сам јер сам жива. Сад коначно имам нормалан посао и не могу описати какав је осећај живети на овакав начин. Нисам мислила да ће то икад бити могуће. А све то могу захвалити велечасном Горичанцу - говори с осмехом на лицу.
Њен скромно намештен дом чист је и уредан, а на столићу у углу сместио се кип Мајке Божје с круницом. На питање је ли одувек била побожна одговара...
- Моја душа је све време била чиста. Продавала сам тело и то је грех, али то не значи да нисам волела Бога. Мислим да сам била мање курва од неких данашњих цура које то што сам ја наплаћивала раде бесплатно. Ја сам барем знала зашто то радим... Погледајте ОВДЕ у чему највише греше порнићарке.
Извор: express.hr
