Они који мисле да утицај њихове земље расте (67) везују то за јачање њене војне моћи и вођење "правилне, независне спољне политике", али и личне заслуге председника Путина. Истовремено, 48 процената анкетираних сматра да се у свету према Русији односе лоше, док 42 одсто тврди супротно. То су резултати истраживања Фонда "Јавно мњење" из последњих дана 2016. године.
Интересантно је да је и у САД пре десетак дана направљено слично истраживање, где је Центар за изучавање јавног мњења "Ипсос" поставио питање грађанима од које земље им прети опасност. На првом месту најопаснијих је Северна Кореја. Тако мисли 86 одсто испитаника. На друго место најопаснијих 84 одсто Американаца је ставило Русију. О томе имају готово идентичан став републиканци и демократе. На "ранг-листи" опасних земаља следе Иран, Сирија, Кина, Саудијска Арабија, Куба, Јемен.
Кад се зна да је Вашингтон иницијатор санкција против Русије, онда је јасно зашто је Америка за Русе главни непријатељ. За Америком следе Украјина, Турска, па Пољска. Затим долазе Летонија, Литванија, па Немачка, Велика Британија, Естонија и на крају Грузија, с којом су Руси 2008. године ратовали. Негативан однос према Европској унији има чак 62 одсто Руса.
Степен неповерења у садашњим односима између Вашингтона и Москве може се упоредити само са оним из времена најжешћег хладноратовског оптуживања. Захваљујући модернизацији руских електронских медија, до сада самоуверени Запад као да је ухватила паника, па се чешће говори да губе информативни рат.
Да многима на Западу, а поготово руководству у Вашингтону, смета јачање Русије, сматра велики број руских политичара. Пре неколико месеци је Сергеј Лавров, министар спољних послова Русије, казао да од времена Ивана Грозног нико у свету није желео снажну и уверену у своју моћ Русију.
Да расте нетрпељивост међу велесилама, показало је и истраживање у јулу 2016. године. Тада је Америку као главног непријатеља доживљавало 72 одсто грађана Русије, а одмах затим су биле Украјина и Турска. То истраживање "Левада центра" показало је да је хладни рат који се води пре свега преко електронских медија убедио грађане Русије да на Западу имају далеко више непријатеља него пријатеља.
Колико је порасло неповерење према САД, види се и из поређења са оним после петодневног рата у Јужној Осетији у августу 2008. Тада је негативан став према Американцима имало 53 одсто Руса, док је њихову политику сматрало добром 12 одсто.
Формула поверења
Ако председници Путин и Трамп нађу формулу помирења, брзо ће се променити и политичка реторика. Кад почне да се отапа "политички лед", и већина грађана Русије као и других земаља почеће да мења своје политичке ставове. Све је то виђено па ће се у информативним емисијама поново вратити оптимистички тонови, а репортери ће налазити теме које спајају те велике народе. По старом обичају, кад велесиле успоставе боље односе, и мањи савезници ће променити нотне свеске. Трамп ће скинути санкције Русији али под једним условом. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
