Правда

Пише: Ведрана Рудан Најновији, заиста ми се не да гуглати му име, је врло јасан. Балканци су дивљаци, Америчка подјела БиХ није оно право, Косово само што се не запали, Хрватска мора зграбити Херцеговину и најзад постати “велика”, Србији ће нетко (тко) прикључити Републику Српску и комад Косова, Македонија се мора раскомадати, муслимане није спомињао. Колико та “анализа” држи воду сад кад је Трумп отплесао предсједнички плес? Нимало. Трумпу се очито јебе за “буре барута”, њега занима Кина, а грађанима Хрватске се, мање очито, јебе за Херцеговину, “велику Хрватску” и нови рат. Не вјерујем ни да се Србима жури јуришати на Косово осим у предизборној кампањи коју у предоргазмичком стању и обучен у Армани води Тома Диплома. Не желим писати о Србима, нека их аналитичаризира нетко њихов. Мене занима колико су грађани ове и овакве Хрватске данас спремни кренути у рат да би је Херцеговином претворили у “велику.” Ајмо неким нередом. Што би Хрватска добила кад би добила Херцеговину? Херцеговина нема коме продати мандарине јер смо Русији увели санкције и још им весело машемо из америчке и европске гузице. Дакле, анексијом Херцеговине добили бисмо милијун тона гњилих мандарина. Гдје их одложити? Камо их бацити? У Јадранско море? У неку од херцеговачких ријека? Тко ће платити трошкове полиције која би морала од огорчених Херцеговаца штитити Марков трг? Прије него анектирамо Херцеговину морали бисмо ратовати са муслиманима. Чиме? Она три америчка авиона још нису стигла а не зна се ни кад ће. Тко би у њих сјео? Гдје су ти пилоти који ће бацити бомбе на невин народ да би његова домовина добила сто камиона трулог воћа? Добро, можда пилоте не бисмо могли наћи, они су у правилу људи са високим квоцијентом интелигенције, али у Хрватској има и неколико милијуна будала којима можда Мостар значи много, нека кошта што кошта? “Не питај што домовина може учинити за тебе, питај што ти можеш учинити за њу”, рече супруг оне Јацкие. Игра у нашим кинима. Да ме убијете не могу повјеровати ни у тезу да би такозвани “обични људи” куком и мотиком, војска нам баш није у блиставом стању, кренули на било кога да бисмо постали већи. И оваква Хрватска је полупразна, што ће нам још земље кад смо побили све краве, волове, овце, козе, свиње. О рибарима који су “драговољно” своје бродове продали ЕУ да се не говори. Нама је оваква Хрватска превелика. Можда бих ипак требала бити мало јаснија. Зашто нитко нормалан данас не би кренуо у “домовински рат” којим би бранио “нашу Домовину.” Зато јер је свакоме тко овдје живи њихове Домовине пун курац. Данас читам како заштитари неке твртке штрајкају и траже да им власник сатницу дигне за КУНУ И ПЕДЕСЕТ липа. Претворено у еуре, нашу будућу валуту, Боже, за који курац не бациш мало око на ово срање од земље, ЗАШТО НАМ СЕ НЕ СМИЛУЈЕШ, то је 0,00 и још нешто ситно од еура. Истовремено док се заштитари који стално држе главу у торби боре за оно 0,00 наши представници и представнице у ЕУ парламенту украду нам мјесечно по неколико тисућа еура сваки. Да кренемо у рат против муслимана због Херцеговине у ЕУ би сједило пет комада добро плаћене и добро обучене месине више, а наднице заштитара би пале јер би Херцеговцима, будућим грађанима Велике Хрватске, можда и 0,000000000 било довољно. Још мало о нама грађанима “мале” Хрватске. Ових дана су купци у Лидлу, једином богу коме се сви Хрвати клањају, нашли у врећи крумпира, паковање од десет кила, маштовито обликовано к а м е њ е. Лидл се испричао и обећао поврат новца свима који у Лидл врате камен јер ће, очито, то камење Лидлу и даље требати. О томе наши хистерични саборници нису расправљали. Јебе се њима што нас Њемачка храни камењем. Неке књиге говоре да су есесовци у концентрацијским логорима јаднике хранили биједном јухом која јест била никаква али јестива. До дана данашњега жалимо логораше који су скончали у њемачким логорима, и моја тетка, а баш нитко данас у Хрватској не говори у каквом концентрацијском логору живе обични грађани Хрватске. Зато јер је Њемачка данас исто оно што је била некад само у другом паковању. И зато што је наша власт у односу на Њемачку исто оно што је била ендехаовска само у другом облику. Драги моје и драге моје, рата бити неће. И не треба нам. Нама треба ослобођење. Извор: rudan.info