Најновије

ДОЧЕКАЛА САМ ГА СА ВРИСКОМ: Био је напаљен попут животиње! (18+)

Пробудио ме је већ подешени аларм. Мелодија се брзо ширила просторијом, обузимајући сваки делић мог тела, приморавајући ме да отворим очи. У мојим ушима се водио прави мали рат, све је одзвањало. Туп бол се простирао од кичме па све до потиљка, где сам осећала невероватно јак притисак.

Секс (Фото илустрација: Принтскрин)

Устала сам, потпуно безвољна и апсолутно ми није било битно хоћу ли устати на леву или на десну ногу. Свеједно ми је расположење било на нули. Желим да ставим тачку на ту фарсу од брака! Шта ми вреди да седим овде попут неке уседелице и развијам сопствене теорије где је запело? И онда ми је синула једна идеја. Обукла сам се, средила и изашла напоље...
Покуцала сам на тапацирана врата и зачула једно кратко „Да”, након којег сам стисла браву и ушла унутра. Адвокат којег сам напољу угледала, седео је за великим столом на чијем крају се налазила умањена верзија статуе која се шепурила напољу. – Добар дан, како могу да Вам помогнем? – упитао ме је, након што је устао са своје столице и пружио ми руку у сврху упознавања. Рекао ми је да се зове Дејан. – Па, господине Дејане, потребан ми је адвокат… – рекла сам потпуно неодређено, помало збуњена. Шта ме кочи? – помислих у себи док сам немо гледала у адвоката испред мене који је жељно ишчекивао да наставим. – Добро, дошли сте на право место госпођо Оља, реците ми зашто Вам је потребан адвокат? – Да би ме… да би ме заступао, наравно! – рекох му растерећено, већ забринута због мисли која ми је слетела на памет. Вероватно је приметио нагомилано црвенило на мом лицу, а и ја сам осетила да ми се сва крв сјурила у лице. Потпуно затечена новонасталом ситуацијом, села сам на тапацирану столицу. – Нисте ми одговорили на питање? Да ли сте убили неког? – упитао ми је, помало се смешећи али све више ме је гутао погледом док је говорио, својим тамним, продорним очима које сам осећала свуда по телу. – Не, желим да се разведем. – Хм, добро је. Нисте ми ни деловали као убица, госпођо. – константовао је док се спуштао на своју столицу. Заинтригирао ме је констатацијом, па је наш разговор потекао у другом смеру. – Како то убице изгледају господине? – Убице сакривају своје трагове госпођо, а ви то не умете. – кратко је рекао, отварајући фиоку из које је извадио малу, кожну свеску. Додао ми ју је. Тупо сам зурила у њу, не знајући шта прво да урадим. Да ли да му поставим питање или да је отворим? Одлучила сам се за ово прво. – О каквим траговима је реч? – покушала сам да звучим хладно, али ме је боја гласа издала. Устао је пре него што је било шта одговорио. Одшетао је до врата, окренуо кључ у брави и одједном је завладала тишина. Чуло се само моје отежано дисање. Стајао је иза мене. Одједном више ништа нисам видела, све је постало мрачно. Требало ми је неколико тренутака да схватим да имам повез преко очију. Тачније, његову непрозирну кравату. – Видите? Уопште се не опирете госпођо, желите ово. – рекао ми је док ми је шакама скупљао и пуштао груди, стојећи иза мене. Отежано сам дисала, не проговарајући ни реч. Осетила сам његов врели дах, који ме је пекао, почевши од мог уха, па све до груди. – Скините ми ово са очију, молим Вас. – завапила сам. Желела сам да га гледам док ми све то ради, да се загледам у те продорне очи, у којима сам се, до малопре, огледала. – Још који тренутак госпођо Оља. – причао је док ми је повлачио блузу на горе. Скинуо ју је и одбацио. Зачула сам када је пала доле, а истовремено и осетила његове хладне руке на мом стомаку. Преместио их је на моје груди, које су, убрзо затим, биле ослобођене чипкастог брусхалтера. Све јаче ми је месио груди, осећала сам додир његове кошуље, био је прибијен уз мене. Дах му се осећао на ментол, само што је више пекао него хладио. Лизао ми је брадавице, сисао их, трљао о себе… Завукао је главу између мојих груди, осетила сам оштрину његове косе. Снажно је завртео главом, изазивајући мој уздах којим сам му одала признање за његов рад.  – Желиш ме? – упитао ме је, гледајући ме похотно и прождрљиво као што грабљивице гледају свој плен. Климнула сам главом, док ме је дрхтавица потпуно обузела. – Реци ми то! – повисио је тон и за трен се створио са друге стране стола, изнад моје главе. – Желим те! – вриснула сам. Груди су ми летеле лево-десно, он их је сакупљао шакама, стезао и пуштао, љубећи их након тога.  Био је напаљен попут животиња у процесу парења. Да, то је и био, моја животиња у процесу парења. – Јел’ прија?! – брзо је питао док се забијао у мене брзином светлости. – АААААААААААААААУГХ! – вриском сам одговорила на постављено ми питање, док сам покушавала да му дохватим кошуљу, која се тресла. Успела сам и снажно га повукла ка себи, тако да се јаче забио у мене. Развешћу те од мужа, потпуно бесплатно. Одлучио сам. – рекао је, док је враћао кожну свешћицу у фиоку. Био је то ценовник његовог рада. – Ти си животиња… – кратко сам рекла, пре него што сам му се бацила у загрљај. Разлог више да се разведем. Погледајте ОВДЕ еротску исповест медицинске сестре! Извор: Медији

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА