Да ли живот уме да направи већи заплет од било ког писца или сценаристе?
-Свака књига и филмски сценарио почивају на неком догађају, који се затим надграђује. Чак и романи из домена фантастике ослањају се на приче из реалног живота. Најнаграђиванији филмови су рађени на основу биографског штива, а веома често се већ на почетку филма појави назнака “рађено по истинитом догађају”. После тога писац препушта машти доградњу текста. Све моје књиге су настале на основу прича које сам чуо у емисји “Бисери", а роман “Око отока” у суштини је биографска књига допуњена сазнањима о голооточком страдању других људи, а не само мог оца. Ова прича је комбинована са мојим истраживањима везаним за деловање државне безбедности и контраобавештајне службе. Дакле, опет сведочанства из стварног живота, која је тешко измислити.
Када на криминалцу видимо истетовираног Белог анђела, шта нам то говори о њему?
-Прва реакција би била , новокомпоновани верник који мисли да је тетоважом са ликом Белог анђела убедио људе да је искрени верник. У мом роману “Виза за небо”, тетовирани Бели анђео је улазница у трилер са тешко предвидивим крајем. У тренутку када умире погођен метком из пиштоља, Лале Свитац откопчаава кошуљу и показује тетовираног Белог анђела, што је нека врста поруке, којом се стиже до мотива убиства и убице. Наравно,то је тек почетак узбудљиве приче у којој главни јунак, новинар Новак Ивановић, одлази до манастира Крка, манастира Милешева, изучава историјат настанка и битисања једне фреске, а притом упада у мрежу обрачуна унутар тајне полиције. На крају романа, Бели анђео је заиста кључ уз чију помоћ се решава један узбудљив трилер.
Колико је велика улога новинара у друштву? Посебно ако је новинар, попут Новака у питању?
-Новинарство којим се бави Новак Ивановић код нас више не постоји. Оно је умрло, нажалост, са демократским променама које су донеле, између осталог, и таблоиде. Ја сам истраживачко новинарство вратио у мојим књигама оживевши редакцију часипоса “Дуга”, која је деведесетих година прошлог века била један од светионика у информативном мраку ондашње Југославије, а потом Србије. После толико година проведених у новинарству, јасно ми је да новинар не може битно да промени стање у друштву, ако власт притом чини све како би угушила слободу медија. Дошло је време када своје критичко мишљење могу да презентирам у књигама, али не и у новинама.
Новак се бори за истину, али онда на суров начин бива принуђен да се повуче, шта бисте Ви урадили на његовом месту?
-Деведесетих годинам, радећи у “Дуги”, био сам у сличним ситуацијама, али о томе није умесно, чак и морално, причати кад се зна да је једна моја колегиница, Дада Вујасиновић, убијена зато што је трагала за истином. Данас сам захвалан мојој супруги Слађани што ми никада није приговорила због “нелагодности” у које сам западао због неких својих текстова. Често ми непознати људи, који су некада читали “Дугу”, кажу како је оно што смо тада радили, храброст. Али, бити храбар је питање морала. Упрошћено речено: или се поштено бави својим послом или одустани, па ради нешто друго.
Како бисте дефинисали новинарство данас?
-Новинарство је увек било зависно од власти, поготово данас када медије држе партијски људи. Дефиниција је једноставна , каква власт, такво новинарство. Није логично да људи из власти хвале домете те власти, а притом пљују медије, јер је и квалитет медија прича о дометима власти.
У вашој књизи је потенцинарна жеља за осветом. Како то објашњавате?
-Пре би се могло говорити о спознаји изневерених идеал и великој идеолошкој заблуди и потом превари. Освета је последње чега би разуман човек требало да се лати, што је и порука ове књиге. Освета је пречица до гробља и не може ништа да промени и надокнади. Читаоци воле јунаке осветнике, али они по правилу, завршавају трагично.
Има ли визе за небо или је оно ипак без граница?
-Свакога од нас чека виза за небо, али има оних који журе да је што пре добију, продајући душу, тргујући са ђаволом који се јавља у различитим облицима. У мојој књизи он се удомио у деловима тајне полиције и деловима власти. Зато се читаооцима чини да је све у књизи “Виза за небо” , веродостојно и преписано из живота.
Извор:Правда/Марија Гојковић
