Најновије

НА ИВИЦИ БАНКРОТА: Ивица Тодорић завија српске раднике у црно!

Због неодогворног понашања и дугова Ивица Тодорић би могао да остави на улици више од 10.000 српских радника који су запослени у Меркатору, Идеи, Роди, Фрикому, Дијаманту...

Најбогатији Хрват: Ивица Тодорић (Фото: Агрокор.хр)

Пропаст Агрокора који је у власништву Ивице Тодорића оставио би у Србији без посла више 10.000 радника, а у Хрватској преко 60.000. Газда Агрокора, у чијем су власништву између осталог Меркатор, Идеа, Рода, Фриком и Дијамант, према проценама пословних кругова дугује банкама и добављачима у Србији неколико стотина милиона евра. У Хрватској су аналитичари закључили да су Тодорићеве обавезе према добављачима готово три пута већа у односу на потраживања према купцима. То, како закључују, јасно показује да Тодорић своје пословне операције уствари финансира туђим новцем, односно на терет добављача.

Тодорић је нажалост један од највећих послодаваца у Србији, тако да би пропаст његове империје озбиљно погодила и српске раднике. Само у Меркатору има око скоро 9.000 запослених наших људи, у Фрикому 960, у зрењанинском Дијманту 855, у Кикиндском млину 159...

Дуго је најбогатији балкански бизнисмен успевао да у јавности лажно прикаже како Агрокор пословно стоји одлично и како Меркатор, Идеа и Рода раде без проблема. Међутим, сада су пукотине у његовим финансијама почеле да избијају на површину и он више нема начин да их сакрије.

Први доказ озбиљних потреса у његовој империји појавио се почетком ове године када му је конзорцијум четири најјаче светске банке - БНП Париба, Креди Свис, Голдман Сакс и Џеј-Пи Морган није одобрио договор о рефинансирању дуга од 500 милиона евра нити је пристао да му одобри додатни рок отплате тог кредита.

Месец дана раније, кредитна агенција Мудиз смањила је у својој оцени кредитни рејтинг Агрокора и знатно повећала шансе за његов банкрот. Нема сумње да ће тешко сада ико од финансијера, банкара или кредитора прискочити у помоћ посрнулом хрватском тајкуну. Свако задуживање од сада ће му бити неупоредиво скупље, ако уопште ико буде хтео да ризикује позајмљујући му новац.

Финансијским експертима нарочито је пажњу привукло то што је Агрокор имао у 2015. години огромне финансијске расходе од чак 345 милиона евра. Расходи су износили три четвртине од пословне добити, што јасно указује на то да Тодорић грца отплаћујући дугове.

Дужина циклуса плаћања обавеза Агрокора је у просеку у 2016. години била 200 дана, због чега многи економисти у Србији и Хрватској упозоравају да компанија Тодорића нема ликвидност у финансијском смислу. У којој је мери позајмљени капитал Агрокора већи од профитне стопе хрватски тајкун крије, али нема сумње да му империја опасно срља у зону неликвидности.

Стручњаци тврде да је кап која је прелила чашу у Тодорићевом коцкању са капиталом, а тиме и судбинама радника које запошљава, била куповина Меркатора за који пре две године није имао пара. Већину деоница словеначког трговинског гиганта вероватно је купио од позајмљеног новца, очекујући да ће од профита брзо исплатити дуг. Очекивани профит на крају ипак није успео да оствари, а дугови су почели да пристижу на наплату.

Финансијска агенција Хрватске је пре месец дана објавила да је Агрокор био највећи концерн у тој земљи са 6,9 милијарди евра укупног прихода, али да је профит целе групе био тек 160 милиона евра! Иако је Агрокор остварио шест пута већу добит од Телекома Србија, профит му је био више него мршав, јер је вероватно већина новца отишла само на отплату дугова.

Иако у Агрокору тврде да је компанија ликвидна, одбијање нових позајмица великих банака јасно показује да се хрватском бизнисмену у светским финансијским круговима више не верује. Сигурно је да ових дана нервоза обузима све оне кредиторе који су му позајмили милионе и милионе евра, а које он очигледно не може уредно и на време да врати.

Агрокор је са домаћим хрватским банкама постигао договор у новембру прошле године о трогодишњем продужетку рока отплате дуга од 840 милиона евра. Међутим, тај дил је вероватно последица притиска Владе Хрватске на банке да му одобре нова срества, а све услед страха да не пропадне најјачи концерн који би на улици оставио више од 60.000 радника.

Ако ускоро не консолидује дугове, Тодорић ће бити принуђен да продаје једну по једну од 50 фирми које послују у оквиру Агрокора. Оно чега је и сам свестан, а због чега и покушава да прикрије финансијски дебакл, је то да ће те фирме можда морати да прода у бесцење. Најгори сценарио за њега био би да мора прода цео Агрокор одједном.

Мало који бизнисмен би сада, после одбијања светских кредитора да му одобре продужење рока отплате дуга, пристао да му за било коју од фирми исплати реалну цену. Због тога ће Тодорић покушати да најпре измоли додатну помоћ Хрватске банке за обнову и развој и тако барем привидно консолидује финансије и онда кроз годину или две покуша да се по реалној цени одрекне многих својих фирми.

У супротном следи му фијаско због којег би и многи срспки радници могли да буду завијени у црно, а све због неодговорног понашања хрватског тајкуна.

Извор: Правда

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.