Најновије

БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ, ВЕДРАНА РУДАН: Хрватском владају криминалци, а усташе су само маска за пљачку!

Ваша генерација живи лошије од својих родитеља, а ваша ће деца живети лошије од вас, каже о судбини људи нашег поднебља хрватска списатељица Ведрана Рудан.

Ведрана Рудан (фото: Јутјуб)

Недавно је кратко боравила у Београду, договорила се са својим издавачем ("Лагуна") око новог издања њене књиге "Ухо, грло, нож", прве с којом је својевремено освојила наклоност овдашње читалачке публике. Интервју вам преносимо у целости.

После колико година?

- После петнаест. И, јако се радујем. "Ухо, грло, нож" није моја најбоља књига, али је најпознатија, преведена је на десетак језика. Говори о хрватском и српском фашизму и обичним људима које сваки фашизам прождире.

Није ли та тема, нажалост, актуелна и данас?

- Хрватски фашизам је неуништив онако како је то жохар, једнако је тако и са српским. Руку на срце, фашизам нема нацију. Његово је лице једнако одвратно у Француској и у Данској. Мрзи другог и другачијег, прикажи лов на лову као борбу за добро свог народа.

Рекли сте да је фашизација досегла размере какве нису биле ни деведесетих?

- Експлицитнија је. Хрвати су једнако фашисти као што су то и Швеђани, изгледа да су можда мање јер још немају регистрирану наци партију. Бит ће и то, ако нам бог да здравље. Откад је ХДЗ са Пленковићем дошла на власт постали смо баш онако - наци. Не могу рећи да сам била запањена кад сам ових дана видела да усташе марширају Загребом, али ми је било чудно зашто их полиција штити. Они су јавно ступали главним градом моје земље и нико их није нападао. Хрватска је данас врло френдли према усташама. Весело ступамо према 1941.

Како на то гледа демократска ЕУ?

- Не мислим да ЕУ има баш много везе са демокрацијом али ми је било смијешно кад сам чула да је једино Америка дигла глас против усташа. Фоксњуз, гласило најцрњих америчких десничара, узнемирили су наши дечки. Америма који су под Клинтоном и Обамом побили и обескућили милијуне људи, њима је наша мала, црна, прљава група гадова била "тоо муцх". Протестирали су и службено.

Говорите само о фашизму у Хрватској, у роману "Ухо, грло, нож" пишете и о оном у Србији?

- Пишем блог који је врло читан. Погледало га је око 12 милиона људи. Читан је на целом простору - који ја не зовем регионом, него Југославијом - и често ме коментатори (испод текста) питају - зашто пљујеш по Хрватима а не пљујеш по Србима? Ја нисам Српкиња и не живим у Србији. Српски фашизам ме не пали јер не живим у њему. Хрватски ме жестоко угрожава као грађанку Хрватске и као људско биће. Вријеђа ми памет. А ваш предсједник и наша предсједница су тема за себе.

Укратко?

- Пуно пута сам рекла да је ваш предсједник Николић четник, и не мислим да је то добро за Србију, ал' могу то рећ јер сам га упознала, чула, видјела. Држим га дивљаком. Моја предсједница госпођа Грабар-Китаровић је, знам да је израз отрцан али не налазим бољи, жестоко интелектуално невина, зато не бих према њој смјела бити оштра. Међутим, она јест предсједница моје државе иако је биће које из куће не би смјела изаћи без неговатеља, о давању изјава да се не говори. Ма каква била, она је моја предсједница, зато јој ништа не праштам. Прецизније, не праштам онима који је држе тамо гдје јест. Она је управо због своје свемирске некомпетенције опако опасна.

А то значи?

- Осјећам се одвратно у земљи у којој живим. Они којима је добро поручују ми - исели се! Зашто бих се иселила? Хрватска је лијепа земља, има дивно море, ту сам се родила, ту имам двије куће које нисам никоме украла, ту ми је дједовина... Не желим да се иселим из своје земље, желим да она постане боља или бар нормалнија. Постат боља неће. Треба рећи да Хрватском не владају усташе. Оно што себе назива "усташама" су машкаре које само скрећу пажњу са чињенице да ова екипа ХДЗ-а са Пленковићем на челу припрема распродају онога што нам је још остало; воде, шуме, отоци... Хрватском владају криминалци.

Више пута сте рекли да су страшни ратови деведесетих заправо вођени само због прерасподеле новца?

- Није то прерасподјела, то је отимачина. И то је ваљда данас јасно ко дан. То је и главни разлог нових-старих сукоба на овом подручју. Најљепше ми је кад слушам свјетске аналитичаре који су били део кухиње у Либији и осталим земљама у којима је харало америчко прољеће. Они ових дана пишу и говоре, они ЗНАЈУ што ће се код нас догодити јер су јако паметни - они знају да ће планути Босна, Косово... Све ће планути што они буду хтели да плане. Ми смо ту само да то изведемо.

Зашто ће да плане?

- Као и пре двадесет и шест година, из економских интереса. Ако нпр. Кока-Коли треба да плане - плануће. Уколико некој корпорацији затреба вода, а воде има у Загребу, Загреб ће, ако воду не буде дао милом, претворити у прах и пепео, из њега извући воду и онда рећи да је то борба за демократију. Данас се диљем свијета убијају милијуни људи у име демокрације. Још сам 2002. написала да пет Кока-Кола јебе цео свет. Пре годину дана сам својим читатељима направила шољице са тим цитатом рачунајући да ће макар свако други коме је поклоним схватити о чему се ради. Али то нико није разумео.

Скоро сам читала неки текст из, чини ми се, Гардијана о томе како није проблем Трамп, него су проблем корпорације. Неко је то видео прије, неко тек данас, неко то неће видети никад јер је та истина о данашњем свијету нормалном човеку неподношљива. Више не постоје земље, ни нације нису битне. Постоје само корпорације које су у суштини злочиначке организације јер мељу све пред собом, укључујући и живо људско месо, зарад својих интереса. Сорош и његово "отворено друштво" (сад ће опет неко рећи да имам нешто против Жидова, није тачно, само сам се њега првог сетила) на овим су просторима били оличење борбе за "правду", "истину" и "демокрацију". Па где су та правда, истина и демокрација за које су се он и људи који су радили за њега борили? За шта су се они изборили осим за то да наша деца немају ни где ни од чега да живе, да морају бити захвални ако као грађани трећег реда у сопственој земљи цркавају за плаћу од које не могу да живе и за посао без кога могу остати сваког часа.

А обичан човек у свему томе..?

- Обични људи се боре за опстанак и мире са судбином. Постали смо робови. Недавно сам прочитала у "Јутарњем листу", у тексту њихове дописнице из Лондона, како огромна већина британских тридесетпетогодишњака високообразованих и регуларно плаћених живи са родитељима и нема шансе да икад дође до свог крова над главом јер 500.000 фунти кошта најјефтинији стан у Лондону. Дакле, данашњи млади Британци бит ће прва генерација која ће живјети лошије од својих родитеља.

Нисмо ли ми то овде већ савладали?

- Ми смо родоначелници тог тренда. То са чиме се - у смислу социјално-друштвених питања и проблема - среће развијени Запад ми смо одавно искусили. И усвојили. Савршено се адаптирали. Е, сад мало они прате нас. Зар не? Ваша генерација живи лошије од својих родитеља, а ваша ће дјеца живети лошије од вас. Мени је нормално да мој син који има два факултета и његова жена која има један раде, имају двије плате, и кад плате кредит за безмало рупу у којој живе, немају шта да једу. Шта је тек с онима који немају посла. Десетине хиљада младих бјеже из Хрватске. Мој син је живио и радио у Америци, у Аустрији - свугдје је заправо постало исто: на свијету постоји стотињак милијардера, остало су робови. Што се Хрватске тиче, ту је и католичка црква која нам продаје вриједности типа - множите се, жените се... Притом они који се залажу за секс уз благослов нису са крижа сишли да би били уз народ, него криминалци који живе у вилетинама. Порезна управа никад неће позвонити на њихове блиндиране капије, а ја морам од мог београдског издавача тражити гомилу потврда да бих доказала да је он платио порезе на моје хонораре. Даве нас, гуле нам кожу, а госпођа Маркић из грађанске иницијативе У име обитељи, проповиједа нам како је размножавање наша обавеза а абортус гријех, како је ходање Хрватском голе гузице воља божија, а сама живи у велелепном дворцу и још нам није открила одакле јој паре.

Или јеси човек или ниси

Како сагледавате актуелно стање ствари у Србији?

- Ја на Србију не гледам као на мјесто где се сваки час дјешавају редовни ванредни избори. Није то моја тема. Немам појма ко се натјече, ко ће паст, ко устат... не занима ме. Мени је Београд откриће које ми је уљепшало живот. Прије овог несретног рата никад у њему нисам била. Дошла сам први пут кад ми је објављена књига "Ухо, грло, нож", и упознала дивне људе, проводила и проводим сјајне тренутке... За мене не постоје нације. Или јеси човјек или ниси, све друго ми је небитно.

О Степинцу

Актуелно питање канонизације Степинца. У Србији је у току и покушај рехабилитације Милана Недића?

- Ту причу око Степинца доживљавам врло лично. Моја тетка, очева сестра, Марија Рудан умрла је у логору Дахау. Мога рођака по мами, католичког свећеника Першића, убили су талијански фашисти. Борио се да Хрвати под Италијом имају право на свој језик. Умлатили су га попут пса. У породици имам жртву њемачког нацизма и талијанског фашизма. Одгојена сам у католичком духу, не мрзи, не убиј, не кради, љуби ближњега свога. Уз најбољу вољу, никад нисам њемачке нацисте као ни талијанске фашисте могла доживљавати као "ближње своје" зато ни Степинац није и никад неће бити "мој". Сватко тко је у Загребу дочекао нацисте онако како их је дочекао он требао би горјети у паклу а не бити проглашаван свецем. А Недић... Недић је ваша прича. Србин који је Србију уручио нацистима. Не пратим што о њему пишете и говорите, само се надам да га не намјеравате прогласити свецем. Напротив, једанпут би и Срби и Хрвати требали гласно рећи да су са нашим крвним непријатељима, њемачким нацистима, шуровали врагови а не свеци.

Извор: Курир

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА