Председник Владимир Путин указ о испоруци ће потписати током предстојећег сусрета са Александром Вучићем у Москви. Тиме ће бити испуњени сви услови да руске летелице и званично понесу ознаке српских оружаних снага. Велике су шансе да тај посао буде симболично обављен 24. марта - на 18. годишњицу почетка НАТО агресије на нашу земљу. Долазак "мигова" у Србију очекује се крајем месеца, а према сазнањима нашег листа, све летелице ће истовремено стићи на Аеродром у Батајници, где ће бити предате на коришћење Ратном ваздухопловству. Свечаној примопредаји присуствоваће и руски министар одбране Сергеј Шојгу. Детаљи доласка "мигова" из Русије за сада се званично не објављују. Према сазнањима "Новости", постоје два сценарија испоруке ових летелица. - Разматра се опција директног прелета "мигова" из Русије у Србију - каже саговорник из војног врха. - То још није сасвим потврђено, будући да би имало и деликатну политичку ноту. Једна од идеја у овом случају је и да авиони ушавши у наш ваздушни простор, поздраве Србију уздужним прелетом преко целе њене територије. Друга опција је испорука летелица руским транспортним авионима, највероватније типа "иљушин". Посета руског министра одбране Шојгуа биће и прилика да две земље договоре и све техничке детаље овог споразума, али и трасирају будућу војну сарадању. За сада је познато да ће руски стручњаци активно учествовати у ремонту добијених авиона, који ће бити обављен у Ваздухопловном заводу "Мома Станојловић" у Батајници. - Пакет договорен између Београда и Москве, вредан 185 милиона евра, поред шест исправних и оперативних "мигова 29" подразумева и испоруку ракета и сета делова. У њему ће бити и резервни мотори, алат и друге пратећи склопови довољни за наредних 15 година. Аранжман подразумева и изградњу посебног хангара и подизање покривке уз аеродромску писту - наводе у влади. Захваљујући овом послу биће остварен план државног врха да Србија на располагању има ескадрилу од десет ловаца, непрекидно у приправности да заштити ваздушни простор.
Тенкови и "бук"
Војном врху Србије и Русије предстоји и договор о детаљима испоруке тенкова, оклопних возила и другог наоружања. Набавка борбених средстава из Русије, о којима већ постоји начелни договор, обављаће се преко посебног Средњорочног плана потреба Војске Србије, који ће бити анализиран на предстојећим састанцима Мешовитог комитета за сарадњу две државе. План ће се односити на рок од пет година, а у његовом средишту наћи ће се систем ПВО "Бук" или неки од сличних варијанти ракетног наоружања.Злочиначка НАТО агресија
НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (кодно име Операција Савезничка сила (енгл. Operation Allied Force) или у САД Операција Племенити наковањ (енгл. Operation Noble Anvil)), у Србији познато и као Милосрдни анђео или НАТО агресија, била је завршна фаза рата на Косову и Метохији, која је трајала је од 24. марта до 10. јуна 1999. године.
То је било друго важније војно уплитање НАТО-а након бомбардовања Републике Српске у операцији Намерна сила 1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог светског рата.
Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише споразум из Рамбујеа.
НАТО је 24. марта 1999. године у 19:45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ, да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири.
Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди америчких долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 6.000 рањених. Током рата са Косова и Метохије је избегло неколико стотина хиљада Албанаца. Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије.
Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244. по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а. Са војском и полицијом у Централну Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.
Косовски Албанци су 17. фебруара 2008. у Скупштини Косова једнострано прогласили независност Косова и Метохије од Србије, што Србија не признаје.
Процене о губицима НАТО пакта веома варирају. Извори из алијансе, са којима се касније сагласила и југословенска страна, званично наводе да су током бомбардовања оборена свега два НАТО авиона (Ф-117 и Ф-16), 9 беспилотних летелица, 45 крстарећих ракета и 4 велика пројектила, док је велики број летелица оштећен или се након дејстава срушио. Незваничне процене наводе знатно већи број (до око 100 летелица различитих типова). Српска војска је на ногама, наређена ванредна провера борбене готовости!Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
