Према наводима аналитичара, главна борба водиће се између Либералне партије (ВВД) холандског премијера Марка Рутеа и Партије за слободу (ПВВ) екстремног десничара Герта Вилдерса.
Последњи резултати анкета говоре да би Вилдерсова антиевропска и антиисламистичка партија могла да постигне најбоље резултате од свог настанка 2006. године, мада не значи да ће се и наћи у власти.
Очекује се да ће и наредна холандска влада бити коалициона, а већина странака се изјаснила да неће у коалицију са Партијом за слободу.
Иако се месецима налазио на водећој позицији, Вилдерс је пао на друго место и сада има мању подршку грађна у односу на премијера Рутеа.
Вилдерс се, иначе, залаже за затварање џамија, забрану Курана, затварање граница и излазак Холандије из Европске уније.
За победу на изборима потребно је освојити 76 посланичких места.
Захваљујући сложеном пропоционланом изборном систему, чак и мале партије могу да се изборе за одређени број посланичких места и добију важну улогу у формирању наредне владе.
У покушају да привуче поједине присталице Вилдерса и холандски премијер Марк Руте поручио је грађанима Холандије, који имају имигрантско порекло, да се понашају нормално и прилагоде холандским вредностима, или пак, да оду из Холандије.
Највећа дебата током предизборне кампање водила се око здравствене заштите, пензија и услова рада.
Иако би званични резултати избора требало да буду саопштени 21. марта, а нови холандски парламент успостављен два дана касније, преговори око формирања владе могли би да потрају и неколико месеци.
Холандски медијии наводе да је у просеку потребно три месеца за формирање владе.
Аналитичари очекују да ће Руте формирати коалициону владу са Демохришћанском странком (ЦДА) и прогресивном партијом Д66, али и да би и мале партије, попут Зелене левице, могле да одиграју велику улогу у формирању будуће владе. Извор: Танјуг
