Популарност ултрадесничара у Холандији је доста порасла услед економске и миграционе кризе, као и терористичких претњи.
Зато није ни чудо што цела Европа, али и друге земље Запада помно прате дешавања у тој земљи.
Међутим, док спољни посматрачи виде ове изборе као још један велики тест послератног политичког поретка у Европи, за Холанђане су избори много мање драматични, преноси "Политико".
Ово су три мита која се везују за ове изборе:
1. Глас за ЕУ
Иако се често спомиње "Негзит", могућност да Холандија организује референдум о изласку из ЕУ ипак је мања него што се сматра. "Брегзит" није нарочито утицао на покретање евроскептичких покрета у Холандији. На неки начин је Брегзит изазвао супротан ефекат након што су Холанђани видели прве последице британског експеримента.
Након "Брегзита" је ниво подршке напуштању ЕУ међу Холанђанима пао и потреба за таквим дебатама је утихнула.
Једина странка која се залаже за излазак из ЕУ је Партија за слободу Герта Вилдерса, а и она је утихнула по том питању. Вилдерс се уместо тога фокусирао на питања миграната и културе.
То не значи ипак да су Холанђани потпуно задовољни Унијом каква је сада. Многи сматрају да јој је неопходна реформа.
Партија премијера Марка Рутеа Народна странка за слободу и демократију жели да ЕУ "прикочи" са проширењем и да умањи моћ Брисела.
2. Све је везано за Вилдерса
Ултрадесничар Герт Вилдерс, који критикује мигрантску политику ЕУ и жели да затвори државу за избеглице из мулсиманских земаља, међу главним вестима је у светским медијима.
Али у Холандији и није у центру пажње медија.
Што због безбедности, што због мањка новца, а пто због сукоба са телевизијама - тек Вилдерса је било тешко видети у току кампање.
Он је у фебруару отказао сва јавна појављивања након што је један његов чувар одао мароканској банди где се он налази. Вилдерс је иначе осуђен за говор мржње према Мароканцима.
Прошлог месеца је Вилдерс одустао од учествовања у емисији након што је телевизија РТЛ приказала интервју са његовим братом, који га је критиковао.
Раније је Вилдерс имао тактику да се слабо појављује у јавности како би "изазвао узбуђење" сваком својом појавом.
Али сада је ситуација таква да он просто нема довољно новца за улагање у кампању. та његова све тиша кампања му није помогла и подршка му је опала.
3. Популистичко уздизање
О холандским изборима се често говори у контексту прошлогодишњих популистичких победа: избора Доналда Трампа за председника САД и Брегзита.
Али не треба очекивати драматични преокрет и рушење успостављеног поретка у Хоалндији.
На изборима учествује 28 странака, а како анкете показују, ниједна нема више од 20 одсто подршке.
Да би се формирала влада биће највероватније неопходна коалиција од четири - пет странака.
Ове године спектар политичких странака је још разноврснији него иначе. Странке које су доминирале у прошлости сада се муче да привуку већу подршку, док мање странке цииљају специфичне делове бирачког тела.
Једна партија је намењена људима старијима од 50 година, једна за љубитеље животиња и једна чак за негласаче.
Вилдерсова странка према последњим анкетама може да освоји између 19 и 23 места, а за формирање владе је потребно бар 76 од 150.
Велико је питање која ће странка уопште помислити на то да са њим формира владу нарочито када се узме у обзир да је он непопуларан код других политичких лидера.
Ипак, све може да се промени на дан избора. Холанђани су "озлоглашени" по томе што касно доносе одлуке.
Како ће се распоредити 150 места у парламенту сазнаћемо тек након избора и преговора. Извор: Блиц
