Најновије

Државни разлог у Македонији

Србији је у интересу да Македонија преживи и да остане стабилна, као и да Македонци сами одлучују о својој судбини.

Миша Ђурковић (Фото: Јутјуб)

Пише: Миша Ђурковић

Ретко кад се на тако малом простору сажме толико много отворених питања као што се то данас дешава у Македонији. У новије време турски геостратег и политичар Ахмет Давутоглу сматрао је да је Македонија кључна земља Балкана, а кажу и да је Никола Пашић на врло сличан начин посматрао овај простор. Битка коју македонски народ данас води није стога само одлучујућа битка за њих да сачувају државу, нацију и језик, већ и да очувају елементарну стабилност овог дела света. То је у исто време битка у којој треба спречити одлазећу америчку администрацију и НАТО да запале Балкан и тиме спрече договор између Трампа и Путина, од кога би балканске земље имале велике користи. Но, кренимо редом.

Након вишегодишње кризе и изборне кампање у којој је ВМРО против себе имао највеће стране амбасаде и њихове тајне службе, и читав скопљански невладин сектор и бар две околне државе, успео је да однесе победу на изборима и освоји два мандата више од СДСМ-а. По устаљеном правилу, као водећа македонска странка добили су мандат за формирање владе и фактички је Груевски већ био договорио нову владу с Алијем Ахметијем, лидером највеће албанске партије ДУИ. Но, у то су се онда директно умешали страни елементи. Реаговали су председник владе Албаније Рама и амбасадор одлазеће администрације САД Џес Бејли, који су зауставили формирање те владе. Под притисцима, Ахмети је одустао и приклонио се прављењу НАТО коалиције Заев-Албанци.

Током овог процеса дешавали су се и такви нечувени преседани, као што је тражење генералног секретара НАТО-а од председника Македоније да повери мандат Зорану Заеву. Председник Иванов, упркос притисцима и претњама, смогао је снаге да одбије да да мандат Заеву и тиме фактички потпише смртну пресуду за државу на чијем је челу у овом тренутку. Чисто формално гледано, Заев има већину од 67 посланика, али налози државног разлога, чувања државе, па и елементарног политичког морала, не дозвољавају Иванову да омогући самоубиство своје државе. Формирање владе Заева и албанске коалиције је управо то: потписивање самоубиства Македоније.

Заев током своје кампање није обећавао да ће подржати било шта што садржи албанска платформа из Тиране. Једино о чему је тихим гласом говорио било је ширење употребе албанског језика на целу територију Македоније. За њега су људи гласали незадовољни стандардом, корупцијом и стањем демократије, а нису гласали да би укинуо државу. Он је, међутим, прихватањем Рамине платформе урадио управо то: пристао је да помоћ у формирању владе трампи за потпуну федерализацију и албанизацију Македоније.

СДСМ на све могуће начине избегава да објави шта садржи платформа и шта је све прихватио. Незванично, сазнаје се да су ту: увођење Албанаца као конститутивног народа и увођење албанског језика као званичног и обавезујућег на територији целе земље, затим преправљање симбола (химне, грба, заставе) тако да укључи и албанске симболе, и усвајање резолуције о геноциду над Албанцима у Македонији у периоду 1912–1956. Заев је најпре изјавио да се о томе нису договорили, али га је Радмила Шекеринска демантовала, признајући да је то део коалиционог споразума. Дакле, очигледно је да у питању није изборна платформа, већ нацрт потпуног разарања државе каква је до сада постојала, редефинисања њеног идентитета и отварања процеса који ће на крају довести до њеног распада. ВМРО је потпуно у праву када тражи да се ово изнесе пред грађане Македоније и да на фактички референдумском изјашњавању одлуче хоће ли досадашњу државу или ће одлучити да је укину и склепају нешто друго. На протестима против оваких потеза виђени су и многи чланови и симпатизери СДСМ-а, који тврде да су преварени и да хоће по сваку цену да сачувају своју државу. Део договора, како се чује, јесте да после наредних локалних избора Албанци добију заједницу албанских општина, која би била пут ка федерализацији Македоније, односно прелазна етапа ка њеном цепању и прављењу велике Албаније. Треба подсетити да је 2001. године у време тадашњег грађанског рата министар одбране Албаније већ нудио свом колеги из једне друге заинтересоване околне земље да се Македонија „братски” подели.

Све ово је великим делом повезано и са дешавањима у Вашингтону, где клинтонисти на све могуће начине подривају Трампову администрацију. ВМРО је направио добре контакте с Трамповим људима, па је недавно шест сенатора писало отворено писмо против нелегалног и насилног деловања Џеса Бејлија у Скопљу. Бејли је због тога био позван на саслушање у Вашингтон. Трампови људи дали су подстрек Груевском да се бори фактички против истих субјеката против којих се и они у овом тренутку боре.

Србија има немали интерес у свему овоме. Клинтонистичке структуре стоје иза подизања свих својих клијената на овим просторима, од нове натовске власти у Хрватској, преко Бошњака у Босни, до Албанаца и њиховог гурања пре свега на Србе, а сада и на Македонце. Нама је у интересу да Македонија преживи и да остане стабилна, као и да Македонци сами одлучују о својој судбини. Македонско име нема да загине, каже стара песма...

Извор: Политика

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.