Наиме, четири израелска борбена авиона Ф-16 у петак ујутру су напала неколико мета у Сирији, а сиријска војска је узвратила противавионским ракетама. Шта је тачно погођено, није баш најјасније.

Тел Авив тврди да је уништио испоруку модерног оружја либанској милитантној групи Хезболах, која се незванично бори на страни сиријског председника Башара ел Асада.

С друге стране, Дамаск каже да су Израелци напали сиријске положаје и тако подржали џихадисте Исламске државе. Сиријска војска је навела да је противавионским ракетама оборила један израелски авион, а да је други оштетила, међутим, Тел Авив је то негирао. Израелски медији су чак саопштили да је војска оборила сиријске пројектиле антибалистичким ракетама "стрела".

Због свега је руско министарство спољних послова званично протестовало. Позвало је израелског амбасадора у Москви Гарија Корена на разговор.

- Позвали смо Корена у петак да објасни нападе у Сирији. Он се одазвао позиву - навео је заменик шефа руске дипломатије Михаил Богданов, који није желео да износи појединости са састанка.

Међутим, иако Израел повремено изводи ваздушне нападе у Сирији и то сваки пут правда уништењем оружја намењеног Хезболаху, стручњаци кажу да је овај последњи био другачији. Он прети да појача тензије у региону и распламса сукоб Израела са Русијом.

Руски политички аналитичар Геворг Мирзајан оцењује да су Израелци овога пута прешли границу.

- Русија се консултовала са свим регионалним силама, укључујући Израел, пре него што је у септембру 2015. отпочела антитерористичку операцију у Сирији. Тиме је Москва покушала да установи одређена правила како би избегла сукобе између руских снага и других земаља укључених у конфликт - објашњава Мирзајан.

Он додаје да су правила игре била једноставна и прагматична.

- Тел Авив не би требало да спречава Москву да ваздушним ударима елиминише исламисте. То је одговарало Израелу, који не прави разлику између ИД, других међународних терориста и "умерене сиријске опозиције". Сви они желе да збришу Израел, па је добро да их уништи било ко. Заузврат је Москва требало да зажмури на израелско спречавање либанског Хезболаха да пребацује оружје из Сирије за борбу против Тел Авива - каже Мирзајан.

Та шема је, према његовим речима, дуго функционисала, међутим, сада се све изменило.

- На први поглед изгледа као да заоштравање сиријско-израелског конфликта не би требало да забрињава Москву, међутим, то није тако. Тај конфликт би у сиријски сукоб могао да увуче и друге државе, попут САД, Ирана, Либана и заливских земаља, а то би уништило руски план да ојача своје присуство у региону након сиријског рата - наводи руски аналитичар.

Како је истакао, Москва је заинтересована за равнотежу у региону, а Израел је сада то пореметио.

- Русија је увек имала добар однос са свим силама на Блиском истоку, што јој је омогућило да буде миротворац у сиријском конфликту и да од тога политички и економски профитира. Међутим, тај систем функционише само док све регионалне силе налазе заједничке интересе и избегавају директан војни сукоб који би у конфликт могао да увуче друге земље. Ако друге силе уђу у конфликт, стратешки руско-израелско-сиријски троугао биће уништен, а Русија ће бити принуђена или да заузме страну или да позицију миротворца препусти некоме другом. Јасно је да ни једна ни друга ствар Москви не одговарају - каже Мирзајан.

Сиријски амбасадор у УН Башар Џафари је упозорио на могући сукоб израелских и руских ваздухопловних снага.

- Један инцидент је довољан да ствар експлодира - рекао је Џафари.

Он је додао да је Русија позивом израелском амбасадору послала јасну поруку да није задовољна акцијама Израела у Сирији и да оне морају престати.

- Руси знају како да разговарају с Израелцима: "Ако наставите тако, ствари ће ескалирати" - рекао је Џафари, цитирајући наводну руску поруку.

Аналитичари кажу да је последњи израелски напад у Сирији доказ да се ситуација на Блиском истоку мења.

- Проблем је у томе што и Израел и Сирија мисле да се распоред снага у региону мења у њихову корист. Тел Авив због тога што има новог савезника у Белој кући, Доналда Трампа, а Дамаск због серије војних победа на терену, од ослобађања Алепа и Палмире до изласка на обале Еуфрата - објашњавају стручњаци. Извор: Информер