Правда

Више нецензурираних фотографија и видео снимака из архиве мајора Мартина Менхофа, званичника амбасаде САД у СССР-у, који је избачен због шпијунирања, коначно је доступно јавности. Видео снимци пружају одличан поглед на Москву из доба када је гвоздена завеса била у свом најизраженијем облику.  Артифакти које је открио историчар Даглас Смит у Сијетлу, деценијама после Менхофове смрти, не укључују само слике, него и видео снимке његове супруге Јан. - Читава култура и физичка слика је толико дргачија од било чега што знамо, тако да не можемо правити било какво поређење. То је као иницијација живота који је сувише јединствен да би имао смисла било где другде - написала је Јан у писму у септембру 1952. године, неколико месеци после доласка у совјетску престоницу.  Менхофово постављање се поклопило са бурним избацивањем амбасадора Џорџа Ф. Кенана, аутора чувеног "Дугог телеграма". Кенан је протеран из СССР-а у септембру 1952. године, после само шест месеци проведених на функцији амбасадора, јер је живот у совјетском граду упоредио са периодом када је био затворен од стране нациста. Писма које је писала Јан сведоче о томе како је изгледало бити странац и представник највеће непријатељске земље у једној тоталитарној држави. - Не можемо нигде да се возимо осим по Москви. Па чак и у Москви нам није дозвољено да возимо сопствени ауто, него морамо да користимо руског шофера у сваком тренутку. Никада нисмо били ни у једном руском дому нити можемо очекивати да се то икада деси - жали се она у једном писму. 
Јан се често жалила и на недостатак слобода на које је навикла у својој земљи. - Врло ретко се чује у овој земљи шта сме да се ради. Увек се говори о ономе што је забрањено - пише она.
Ипак, упркос овим очигледним ограничењима, њен муж је направио доста снимака, како са балкона амбасаде САД, одакле је снимао сахрану Јосифа Стаљина 1953. године, тако и на разним другим познатим местима широм града.  Многе од његових фотографија показују како су тада изгледале улице, а недавно објављени видео снимак даје увид у земљу која се и даље убрзано мењала. Снимци приказују много занимљивих ствари. Ту су привремене касарне и трошне куће са разбијеним прозорима, који су вероватно у таквом стању остали још од Другог светског рата, опрана одећа која се суши напољу, поред градилишта Седам сестара, култних облакодера који су изграђени за само шест година, између 1947. и 1953. године, и који и даље представљају један од симбола главног града Русије.  - Москва се разликује од било ког града који смо досад видели. Она није ни западна, ни источна, ни европска. Највећи део архитектуре је еклектичан XVIII и XIX века, док се практично све нове зграде, московски небодери, не разликују од оних у Њујорку. Међутим, између њих се налази велики број трошних, дрвених кућица које су покривене најјефтинијим материјалима. Колико год ово звучи збуњујуће, толико је збуњујући и покушај да се опише Москва - пише Јан. Због талента за производњу слика и стабилних снимака насталих камером високог квалитета, може се претпоставити да је Менхоф ангажован да прави нешто више од обичних туристичких снимака. То је вероватно привукло пажњу совјетских безбедносних структура, што је на крају и довело до његовог протеривања из СССР-а. Извор: Вечерње новости