Стотине склоништа на Балтичком острву Готланд ће бити први који ће се поново отворити након што су обавештајни званичници идентификовали то подручје као вероватни циљ руске инвазије.
Овај потез прати обавештење раније овог месеца да Шведска уводи обавезан војни рок од 2018. године и за мушкарце и за жене, у очекивању рата.
2017. године је свих 350 склоништа на Готланду темељно проверено, рекао је шеф Агенције за цивилну заштиту Шведске (МСБ) Метс Берглунд за шведски радио. Од момента када су изграђена, склоништа су била подвргнута само насумичним проверама, али су означена за свеобухватну проверу у светлу “специјалне ситуације“ у Балтику и текућег наоружавања.
Склоништа на Готланду имају простора за 35.000 људи, а већина њих се налази у главном граду Висбију, као и градовима Слите и Фаросунд, док острво има укупан број становника од отприлике 60.000.
Укупно постоји преко 65.000 склоништа са простором за око 7 милиона људи у Шведској, нацији од 10 милиона. Како наводи МСБ, они имају за циљ да обезбеде заштиту против свих оружја које би могло бити коришћено, као што су ударни таласи, гелери, гас, биолошко оружје, ватра и јонизујуће зрачење.
Крајем 2016. године, шведска влада је изнела планове да врати системе цивилне заштите из доба Хладног рата. Након тога, шефови безбедности у шведским општинама су добили пошту од МСБ у којима их је позивао да повећају своју способност да се одупру оружаном нападу против Шведске од “квалификованог противника,“ Русије.
Током Хладног рата, шведска влада је потрошила око 80 милијарди шведских круна (9 милијарди долара) за изградњу свеобухватног система склоништа широм земље. Када се Совјетски Савез распао и Варшавски пакт разрешен 1991. године, у склоништима је било простора на располагању за 80 одсто шведске популације у то време. Од тада је изграђено неколико нових склоништа, а многа су се престала користити. Други фактор који вреди размотрити је да се шведска популација повећала за преко милион током протекле две деценије.
Безбедносни званичници у шведским општинама су изразили своје незадовољство по питању предстојећих промена и признали да безнадежно заостају у припремама због недостатка средстава. Осим тога, признали су да нема јасног плана како општине треба да обезбеде заштитне маске, вакцине или гориво у случају кризе.
Извор: webtribune.rs
