Најновије

ЗАЈЕДНИЧКИ ЈЕЗИК РЕГИОНА? Може, али ако се испуни овај услов

У Сарајеву је група лингвиста потписала Декларацију о заједничком или регионалном језику. Да ли после толико проливања крви коју и даље видимо пред очима и после физичког и културног геноцида који смо доживели треба да очекујемо нову Југославију?

Миодраг Миликић (Фото: Фејсбук)

Пише: Миодраг Миликић

Декларација је потписана и регионални стручњаци из области лингвистике су дошли до закључка да се у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори говори истим језиком у различитим варијантама и да су све варијанте равноправне.

Сложићу се да је тако, али сада брине оно око чега потписници не могу да се договоре, а то је сам назив језика. Назив српско-хрватски или хрватско-српски отпада, јер су после Новосадског књижевног договора измишљени још босански и црногорски језик као два ''посебна'' стандардна језика.

На бечкој катедри за славистику, много времена пре ове данашње Декларације, у службену употребу је уведен накарадан и политички коректан назив БХС (босанско-хрватско-српски), све по абецедном реду и законима политичке коректности. Морамо напоменути да тада још није ''стандардизован'' црногорски језик, иначе бисмо добили назив БЦХС.

Тврдња да се на теренима штокавског наречија говори једним језиком није никаква новост и ту нема потребе за неким већим доказивањем. Једино нико од водећих слависта и балканиста региона не спомиње ко је од кога узео језик. Постоје јасни документи када су ти ''засебни'' језици настали, али ко га је први употребљавао?

Током Вукове реформе језика и правописа, одједном се у битку за језик укључују Људевит Гај и Илирски покрет. Тај почетак 19. века је био процват панславизма у Европи, а јужнословенски панславизам су тада водили хрватски Илирски покрет и католички свештеник Јурај Штросмајер.

Шта је сада у томе спорно? Споран је језик на којем су Хрвати говорили до 19. века. Како већ знамо, на територији данашње Хрватске се говори на три наречја, а њихови говорници се тешко разумеју између себе. 

Који језик је изворни хрватски? Тачан одговор је чакавски, јер кајкавски дијалекат историјски припада словеначком језику, а штокавски српском. 

Ширењем утицаја католичке цркве Штросмајер и Илирски покрет су прихватањем штокавског наречја као својег у хрватски национални корпус убацили српско католичко становништво и преобратили Србе у Хрвате. Таквим потезом није извршен језички геноцид над Србима, већ и истребљење самог хрватског језика.

Што се тиче босанског и црногорског језика, ту су коментари тек сувишни. Своје ''језике'' су прогласили за ''неаависне и посебне'' на основу мањих дијалекатских разлика унутар српског језика.

Два најбоља примера у свету, која би могла да реШе енигму око назива језика су енглески и немачки језик. Енглески је настао и самој Енглеској и англо-саксонским освајањем света је постао званични језик многих данашњих самосталних држава, а назив му се не мења.

Исто је и са немачким. Не постоје раличити немачки, аустријски, лихтенштајнски или швајцарски, већ јединствени немачки са великим бројем дијалеката. На немачком говорном подручју се често не разумеју говорници из Бранденбурга на северу и Аустрије или Баварске на југу, па је немачки и даље јединствен језик, као што се, например, код нас тешко могу споразумети људи из Суботице и Пирота, али они и даље причају српски, а не суботички или пиротски.

Стога треба детаљно проучити историју развоја највећег језика региона, а када би постојала историјска правда, језик би се звао српски, што је једини логичан услов за назив језика.

Извор: Правда

loading...
ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.