Најновије

ИЗБОРНА ЈЕДНАЧИНА: Шта је потребно да се добију избори?

Преплетеност две врсте изборних циклуса са економским и комбинација са психологијом бирача доводи до комплексне једначине.

Ивам Ристић (Фото: Фејсбук)

Пише: Иван Ристић

Схватање да промена власти на изборима доноси промену из корена у погледу функционисања државе, а која ће се муњевито одразити и на животни стандард и квалитет живота грађана, пре личи на списак лепих жеља него на рационално и објективно сагледавање политичког процеса. Медији својим површним извештавањем креирају атмосферу у коме се политика посматра атомизовано, кроз скуп појединаца који се организују и теже да остваре утицај на институције система, и сегментирано, као низ изборних циклуса, изолованих и ни у једном погледу зависних једни од другог. Када се томе дода непознавање елементарних макроекономских агрегата, јасно је да од политиколошког концепта „рационалног бирача“ остаје само мртво слово на папиру.

У тако креираној представи, лако пријемчивој најширем спектру бирачког тела, занемарују се две паралелне нити политичког процеса – цикличност и континуитет. Постоји низ фактора који утиче на одлуку просечног бирача када се сам нађе иза паравана на изборима. То је ретко свестан и рационалан процес, и још ређе одлука која се доноси на основу темељног претходног информисања и објективно проверивих критеријума, али се из њега могу извући неке правилности које начелно важе у највећем броју случајева. Цикличност је карактеристика која прожима све демократске системе, док је очување континуитета начелно корисних политика неопходно како би друштво ишло напред. Базично неразумевање ова два елемента политике доводи до широког спектра могућности које на располагању стоје спин докторима.

Планери изборних кампања полазе од манипулације бирачима. Посматрани кроз визуру изборних стратега, они се сматрају или недовољно компетентним и информисаним, или се посматрају као аморфна маса чији је највећи део могуће обликовати по жељи. Рационалан бирач постоји само у политиколошкој теорији, а његову одлуку углавном креира низ различитих врста фактора. Ипак, иако далеко од очију и перцепције просечног бирача, суштина одлуке је углавном рационална и базира се на правилном темпирању економског и политичког циклуса.

Политички и економски циклуси

Политички циклус као угаони камен демократског процеса често се сагледава једнострано, идеолошки пристрасно, и – што је најпогрешније – изоловано од пређашњих циклуса и бремена које носе они који би тек требало да уследе. Просечан бирач је склон да занемари дуготрајан утицај претходних циклуса на садашњи, као и да занемари чињеницу да се евентуални озбиљни резултати садашњег циклуса не могу видети одмах или непосредно након спровођења конкретне политике. Са друге стране, економским циклусима преко монетарне и фискалне политике кормилари политика. Они зависе од неких других законитости, па се не поклапају са политичким циклусима, и грађанима углавном нису видљиви. Непоклапање привредних и економских циклуса омогућава да се они прилагођавају политичким потребама, и то је тренд карактеристичан за већину држава света.

Економски циклус требалло би схватити као инструмент који влада својом диригентском палицом и може да користи за штимовање макроекономских агрегата у политичке сврхе. Експанзивна монетарна политика централне банке може да омогући упумпавање веће количине новца у систем различитим инструментима, што резултира правовременим подстицањем тражње. Правовремено подстицање тражње доводи до раста реалних агрегата, а одложени ефекат инфлације долази тек пошто су избори добијени.

Однос инфлације и незапослености мери Филипсова крива, и оне су у поједностављеном моделу у директној колизији. Већа инфлација значи мању незапосленост, и обрнуто. Нижа инфлација чува дохотке богатих, док је сиромашнима важнија стопа незапослености. Таквим моделом левичарске владе теже да се опредељују за вишу инфлацију и нижу незапосленост, док десничарске теже супротном циљу. Међутим, када се приближе избори, ствари се мењају, па левичари обуздавају инфлацију, а десничари незапосленост, да би се после избора ствари вратиле у „природно“ стање. Такво деловање је могуће у државама са снажном егзекутивом и де фацто слабом централном банком.

Гласачи имају краткотрајно памћење, оријентисани су на блиску прошлост и имају крајње ограничену моћ предвиђања будућих трендова. Они углавном гласају за постојеће кандидате ако су економски резултати пред изборе били добри. Гласачи своје одлуке базирају пре свега на односу инфлације и незапослености, јер се ове економске категорије непосредно одражавају на животни стандард и навике сваког становника, а њихове нуспојаве су у основи лако схватљиве грађанима. Неразумевање овог модела, као и сложених макроекономских процеса, свесно или не, ствара забуну код просечног бирача и доводи до стратешког гласања.

Изборна једначина и континуитет

Диспропорција између економског и политичког циклуса и асиметрија информација доводи до погрешних одлука на изборима. Ако се у рачуницу уведе варијабла која рачуна одлуке на кратак, средњи и дуги рок и њихове резултате, као и чињеница да у политичким системима попут нашег постоје две врсте политичких циклуса (парламентарни и председнички), ствара се измаглица чије су последице незапосленост, низак животни стандард, дисфункционалност елементарних институција система и многе друге друштвене аномалије.

Преплетеност две врсте изборних циклуса са економским и комбинација са психологијом бирача доводи до изузетно комплексне једначине. Међутим, њено успешно решење доводи до победе на изборима. Политика није математика и у њој два плус два нису увек четири. Ипак, политичка математика, или макар њен изборни део, је веома јасан. Победу односи онај ко успе да на прави начин темпира крај једног изборног циклуса са врхом амплитуде имплементације економског циклуса и тиме произведе најповољнији могући друштвени ефекат. Уколико се са тим поклопи професионално вођена кампања са јасно дефинисаним циљним групама, успех вероватно неће изостати.

Постоји једна сличност између политичких и привредних циклуса – и једни и други често зависе од екстерних шокова. Међутим, важно је схватити да изборни циклус и ступање нове гарнитуре на власт не значи почињање изнова и од нуле, већ наслеђивање разрађеног механизма са својим противречностима, проблемима и трендовима, смештеним у просторни и временски контекст, из кога није лако ни правилно искристалисати и дефинисати приоритете, а камоли на успешан начин решити. За правилну одлуку неопходно је размишљање у нијансама, а не категоричким принципима од којих се не одступа.

                                                                            * * *

Политика је увек и без изузетка вештина могућег у датим околностима, а у сржи добре политике која даје опипљиве резултате је континуитет. Јуче у политици је 25 година уназад у реалном времену. Видљиви резултати онога што се данас добро уради долазе након најмање неколико година, и то под условом да се екстерне околности занемаре, што није реално. Такође, неразумевање елементарних економских категорија и фактора времена може бирача довести у заблуду која читаво друштво кошта ненадокнадивог губитка друштвених ресурса. На тај начин демократија долази у колизију са реалполитиком, и ту се крију све финесе правилног разумевања политике и самог изборног процеса.

Извор: Нови Стандард

loading...
ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.