Најновије

ИЗГЛЕДА ДА НЕМА ВИШЕ КОРУПЦИЈЕ у СРБИЈИ: Антикорупцијска агенција спала са девет на два члана!

Агенција за борбу против корупције већ месецима нема директора, нити његовог заменика, а уместо са девет чланова Одбора функционише са свега два. Највећу одговорност за то сноси руководство Скупштине Србије, које већ неколико година одбија да изабере кандидате које су предложила новинарска удружења, повереник и заштитник грађана.

Илустрација (Фото: pixabay.com)

Баш у невреме, у току предизборне кампање и када се своде рачуни око њеног финансирања, Агенција за борбу против корупције је готово у блокади. Већ месецима посао директора, у в.д. стању, обавља Верка Атанасковић, која је до скоро била на челу Одељења за решавање о сукобу интереса.

Њено постављење било је изнуђено, јер се чланови Одбора, којих је до 4. априла било шесторо, нису могли усагласити око новог директора, иако су била расписана два конкурса. Осим што нема легитимно изабраног директора, Агенција функционише и без заменика директора, јер је дотадашњи Владан Јоксимовић, због избора на нову функцију, поднео оставку.

Међутим, још већи проблем представља Одбор Агенције, који бира директора, а који од 2013. не функционише у пуном саставу од девет чланова. За такво стање у најважнијем антикорупцијском телу у држави одговорна је Скупштина Србије, која годинама игнорише предлоге повереника за информације од јавног значаја и заштитника грађана, а затим и новинарских удружења. Пре шест дана мандат је престао четворици чланова Одбора, па се тај орган Агенције свео на само два члана.

Иако са закашњењем, у овом тренутку постоје предлози и Високог касационог суда, председника Србије, Социјално-економског савета и ДРИ, али, ма колико ситуација била хитна, ни на предстојећој седници њихов избор неће бити стављен на дневни ред. Бар тако ствари сада стоје. Али кренимо редом.

Руководству Скупштине као члан Одбора Агенције очигледно не одговара Вида Петровић Шкеро, бивша председница Врховног суда, која на избор чека од априла 2015. године. Њу су предложили повереник Родољуб Шабић и некадашњи омбудсман Саша Јанковић.

Готово четири године месту у Одбору није добио представник новинарских удружења у Србији. Иако је то у почетку било зато што се новинарска струка није успела договорити око заједничког кандидата, компромисно решење - новинар Живојин Ракочевић такође није по вољи руководства парламента. Ракочевић на избор чека од августа 2015. године.

Да се може кад се хоће, показује пример судије у пензији Данице Маринковић, која је за члана Одбора изабрана у децембру 2016. године по хитном поступку, као предлог Административног одбора Скупштине уместо Зорана Стојиљковића, који је почетком тог месеца поднео оставку. Маринковићева је иначе била сведок одбране Слободана Милошевића у Хагу и против њеног избора глас је дигло 15 невладиних организација.

У овом тренутку су, осим Шкеро и Ракочевића, на чекању још пет предлога. Одлазећи председник Томислав Николић у Агенцију би хтео да удоми своје сараднике Ненада Тешића, члана Комисије за помиловање председника Србије, и Марка Благојевића, вишег самосталног стручног сарадника за кадровско-нормативне послове у Председништву. Занимљиво је да је актуелни шеф државе предложио двојицу кандидата, иако је законом предвиђено да то буде само један.

Све остале институције које предлажу чланове Одбора Агенције озбиљно касне, будући да су то морали да учине три месеца пре истека мандата њихових претходника, односно почетком јануара. То још није учинила Адвокатска комора Србије, чији председник Драгољуб Ђорђевић за "Блиц" каже да о томе још није донета одлука, због блокаде адвокатских комора Београда и Војводине.

Врховни касациони суд предложио је Слободана Газиводу, бившег заменика председника Врховног суда Србије. Његово име у медијима се помињало када је Врховни суд, донео одлуку о пуштању тројице Албанаца који су били осуђени на вишегодишње казне затвора због тероризма, јер другостепена пресуда његовим пропустом није донета у законом прописаном року. Због тога је и смењен.

Социјално-економски савет за члана Одбора Агенције у уторак би требало би да предложи Ивана Ковачевића, сувласника и директора АД "Ђуро Салај", док ће кандидат ДРИ за то место бити др Јелена Станковић, доцент Економског факултета Универзитета у Нишу.

А шта је све Агенција за борбу против корупције затамнила у извештају о Синиши Малом, прочитајте ОВДЕ.

Извор: Блиц

loading...
ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.