Пише: Ђоко Кесић У Српској заправо живе две државе, прву контролише мафијашка хоботница, а другом као управљају председник Српске, Влада и државни органи које су бирали грађани. У суморној стварности доминантну супериорност демонстрира ова паралелна мафијашка државна управа.
„Алумина“, зворничка фабрика за израду алуминијумских производа и све оно што се последењих две године око ње догађало, апсолутно потврђује демонстрацију стравичне моћи паралелне мафијашке државе која има своје, не само своје судије, судове, тужиоце, пословне и послушне сараднике у привредним круговима, него и у Влади и самом државном врху председника Републике Српске Милорада Додика. Пођимо од догађања од 12. до 26. априла ове године. Све Вам је мање више познато о поменутом, али да утврдимо градиво. Тог 12. априла Основни суд у Зворнику, апсолутно незаконито, доноси одлуку о блокади рачуна „Алуминие“ да би компанија „Павгорд“, у власништву (благо речено) контраверзног бизнисмена Гордана Павловића из Фоче, могла да наплати незаконита потраживања на име непостојећег дуга које је „откупио“ од литванске банке УКИО у износу од 155 милиона КМ. Ова одлука суда у Зворнику и поступајућег судије Јелене Тодоровић, која је пре десетак година била суспедована због сличних брљотина, упркос сазнању да је спорни предмет у поступку Окружног привредног суда у Бијељини. И друга, апсолутна старија судска инстанца Окружни суд у Бањалуци својом одлуком од 14. априла поништава пресуду суда у Зворнику, што судија Јелена Тодоровић и Славица Тадић, председница зворничког суда, игноришу. Њих две се понашају не као судије које спроводе правду, него као адвокати Гордана Павловића и њеног нескривеног партнера Зорана Стевановића, градоначелника Зворника.
Радничка се побунила класа, упућени су у сва законска и друга догађања, радници „Алумине“ њених 1.400, затим рудари рудника боксита у Милићима и Сребреници, као и пословни сарадници, дошли су у Зворник и јасно ставили до знања да неће дати „Алумину“ која храни Зворничку регију. Пат позиција је трајала до 24. априла кад је Окружни привредни суд у Бијељини одбацио сва потраживања „Павгорда“, што је изавало овације у редовима обесправљене радничке класе…
У овом делу зворничке елегије почиње заправо прича о мафијашкој паралелној власти у Републици Српској.
Сутрадан после одлуке суда у Бијељини у председница Владе Републике Српске у Бањалуку позвала је Милорада Мотику, председника Управног одбора „Алумине“ на разговор о даљњим корацима ослобођене „Алумине“. Милорад Мотика, на опште изненађење у Влади, за заједничким столом затиче Гордана Павловића, Зорана Стевановића, Зорана Тегелтију, министра финансија у Влади Републике Српске и његовог колегу Перу Ђокића, министра рудаства и енергетике. После не баш пријатних поздрава, министар Тегелтија каже Мотики: “Седи, да се договоримо“. „Око чега ад се договоримо“, пита Мотика? „Око тога шта даље с „Алумином“", каже Тегелтија. „О „Алумини“ је суд донео јасну одлуку, а са криминалцима немам шта да причам“, одсекао је Мотика. „Ти и не мораш, преговараће даље Влада“, одговара министар Тегелтија. У том тренутку у просторију улази премијер Жељка Цвијановић, позива Мотику у свој кабинет и сапштава да ће Влада у „Алумину“ увести предстечајно стање, што ће је наводно заштитити од наплате лажних дугова, блпкада неодговорних судова…
Сутрадан, 26. априла Гордана Павловић „великодушно“ саопштава како ће наплату „својих потраживања“ од око 155 милиона КМ одложити за 60 дана. Овај датум ваља запамтити, јер мафијашка хоботница ће наћи свој начин да наплати свој непостојећи дуг. Шта заправо хоће да каже министар Тегелтија? Каже нам да Влада треба да преговара са Павловићем и Стевановићем?! Министар Тегелтија је моћ, његова је старија од одлуке било којег суда, права правда и моћ су у његовој руци.
Он то саопштава јавно, без страха шта ће рећи грађани, Влада, судови, тужилаштво… Да ли је он баш та моћ која се допуњује са мафијашком паралелном државом, ко је прави Кум и где је права глава хоботнице?
Да ли је министра Тегелтије страх, да ли он зазире од мишљења своје премијерке, председника Додика, да ли се министар Тегелтија боји законских санкција, јер он је као високи државни чиновник својом изјавм довео у питање одлуке суда и важност? На крају: Чије интересе брани министар Тегелтија? Мафијашке хоботнице или државе у чијој Влади има високу функцију!? Унормалном друштву министар Тегелтија би био саслушан истог дана, али Република Српска је далеко од нормалног друштва. Незванично, министар Тегелтија има идеју да „Павгорду“ призна власнштво у „Алумини од 20 одсто? Како и по којим основама, ваљда то он зна? Наши извори сведоче да се и сам председник Српске Додик суочио с неприкосновеном Моћи паралелне мафијајашке власти у РС. Наиме, председник Додик ових дана позвао је шефа крим полиције Републике Српске и питао га шта истражни и правосудни органи имају о пословању Гордана Павловића? Шеф крим полиције је одговорио да полиција у Источном Сарајеву има 11 кривичних пријава које терете Павловића за бројне незаконитости у свом привређивању у Српској. Додик је питао – зашто га не хапсите? Шеф крим олиције је, наводно, одговорио: “Нема тужиоца у Републици Српској који би потписао хапшење Гордана Павловића“! - Како нема, пита Додик.
- Ја га не познајем, ако га Ви познајете, нема проблема? Да ли то значи да председник Додик признаје немоћ, пораз пред победом паралелне мафијашке власти у Српској или ће ипак нешто предузети? Ту каљугу Додик и власт коју су регуларно изабрали грађани Српске, морају прескочити или признати пораз и повући се. Сачекаћемо и видећемо.
Шта лимитира министра Тегелтију и шта обавезује Додика и Владу Жељке Цвијановић. Све у случају „Алумине“ је огољено. „Дугови које је купио „Павгорд“ су законски непостојећи и све друго је апсолутно видљиво и са врха зграде Владе РС, јер Влада одатле најбоље види како живе грађани, виде да им је и 100 КМ велико, зна да је „Алумина“ једна од најуспешнијих државних фирми, чија тржишна вредност досеже суму од пола милијарде евра… Другим речима, ако то власти у Бањалуци желе да схвате, „Алумина“и све што се догађа око ње, апсолутно је раскрсница којим путем то мора да иде Српска, Властима би морало бити јасно да је ова прича важнија од 9. јануара (тај датум и потписник ових редова апсолутно поштује), и много чега још са чим и власт и опозиција машу као историјским успесима.
„Алумина“ је симбол, размеђа, вододелница, она би могла бити најава великог пада или враћања државе у законске оквире. Ако „Алумина“ оде у руке Павловића и Стевановића, ко би могао да верује да актуелна владајућа коалиција истински верује у здраву државну и било какву будућност Републике Српске?
Извор: Правда
