Овај нови феномен је код многих Американаца пробудио страх од грађанског рата.

У САД се традиционално сматра да су за оружани отпор државној власти – под одређеним околностима – способни само припадници деснице. Њихови бројни „добровољачки ореди”, разне „милиције”, „самоодбране” и „суверени грађани” прећутно се сматрају расадницима белог расизма, сексизма и антикомунизма.

Њима самима таква „слава” није посебно потребна. „Рекламу” има прави „либерална штампа”. Управо у њој се појављујуе репортаже о стрељачким тренинзима „добровољаца” у условима блиским ратним.

У тим медијима се може наћи и „статистика” која указује да су стотине хиљада Американаца у саставу таквих незваничних оружаних формација. Идејни противници деснице су шаролики конгломерат антифашиста, антиглобалиста, анархиста и левих либерала. Тај конгломерат је досад предност давао мирним манфестацијама и ненасилним протестима. У  већини себе сматрају пацифистима и против су „другог амандмана” који Американцима гарантује право поседовања ватреног оружја.

Реално, ствари стоје доста друкчије. Безмало сваки дан се у САД може у тв-новотима видети како антифашисти, са скривеним лицима, каменицама гађају полицајце, пале аутомобиле и разбијају излоге, а то баш и не личи на пацифизам.

Симптоматично је и америчка демократска штампа „белим расистима” пречесто назива обичне Американце, који своја права бране и оружјем у рукама.            

Долазак на власт Доналда Трампа реално разбеснео америчку левицу. Мало је било манифестација Трампових присталица које „леви активисти” нису напали. По универзитетима редовно избијају туче са коришћењем каменица и бибер-спреја.

Левичарски сајтови препуни су расправа на тему: није ли време да се пљуне на на пацифизам и да и ми набављамо оружје?

На том таласу је „Либерални стрељачки клуб”, који одељења има у више америчких држава, објавио да је суочен са правом „поплавом нових чланова”.

Антифашисти су се нарочито истакли у покрету „Устанак  реднека”, који се формирао при „Стрељачком клубу Џона Брауна” (име је добио по чувеном аболиционисти који се борио за права црнаца у XIX веку).

Његови припадници су крајем марта дошли на манифестацију Трампових присталица у Финиксу, у Аризони. По сведочењу очевидаца, било их је 40-50. Сви су били обучени егзотичну војну униформу која је личила униформе из времена шпанског грађанског рата. А сви су при себи имали полуаутоматске пушке AR-15 или аутомате „Калашњиков”.Нису хтели ни са ким да разговарају. Изјаве нису давали. Плакате нису лепили.

Све у свему, уопште нису личили на брбљиве пацифисте-антифашисте. Једина порука њиховог појављивања била је – директна и отворена претња Трамповим присталицама. Дошло је до великог узбуђења, иако су многи тврдили да оружје није било право него – имитација.

Међутим, касније је портпарол Устанка реденка” потврдио да су и пушке и аутомати били – право, а не играчке. Још је нагласио да та организација већ постоји у свим државама САД и да планира нове акције ради „заштите мањина од трамписта”. Чак и помоћу ватреног оружја.

Та организација је настала  у сенци стрељачког клуба. Тачно онако како су најчешће настајале десне „милиције” и „добровољци”. Чак је од својих опонената с десна преузела и организацију и праксу. Зато сада антифашисти викендима организују тренинге и такмичења у стрељаштву. Осим тога, активно се баве агитацијом и врбовањем на свим изложбама оружја.

У програму „Устанка реднека” постоји слоган „Слобода свим радним људима, гејевима и трансгендерима, избеглицама и мигрантима, обојеним, муслиманима и Јеврејима”.

Парадоксални назив своје организације објашњавају жељом да рехабилитују „реднеке (буквално – црвеноврате), то јест  слабо плаћени и необразовани пролетаријат и фармере из провинције, којима је америчка левица приписивала најгори расизм, консервативизам и антисемитизам.

Пропаганда нових „реднека” се своди на оваква резоновања и поруке: „Нама неће помоћи ни Трамп, ни Хилари, ни Берни (Сандерс). Милијардерима није до простих људи. Они на специјално деле и окрећу беле раднике против обојених мањина. Ми се морамо ујединити и заједно водити класну борбу”.

Амерички новинари тврде да у штабу „Устанка реднека” нема ни једног белца-радника. Класна сегрегација својствена је и њиховим политичким противницима. Трамписти такође намигују радницима. Међутим, њихова покретачка снага су „алтернативни десничари”, али су и они далеко од народа.

Лидер „Традиционалистичког омладинског покрета” Метју Хејмбах са горчином говори о класним и културним пукотинама унутар белог национализма: „Непријатељ жели да нас подели, зато морамо стајати раме уз раме”.Он решење проблема види у обједињавању са скинхедсима. Демократе се према „Устанку рендека” засад држе резервисано. Као и десничарске „милиције”, и „реднеци” су пуни агената тајне полиције. Многи анархисти зато тврде да је „Устанак рендека” и формиран ради провоцирања најрадикалних активиста тог покрета да „пређу црту” – после чега их полиција хапси.

„Алтернативни десничари”, који су од левице научили како изигравати жртву, сада указују на „Устанак реднека” и упозоравају: ево, лудих антифашитса – ускоро ће нас поубијати. Иначе, „Устанак реднека” је основао анархиста Дејвид Страно.

Он на демонстрације долази са оружјем. Наглашава да е за то одлучио када је видео како у Фергусон, у време црначких немира након што су бели полицајци убили ненаоружаног младог црнца, стижу припадници „добровољаца” из разних градова САД .У већини су припадали покрету „Чувари заклетве”, а његове патроле су умногоме помогле да се у Фергусону успостави ред. Сам Страно је, међутим, одлучио да обојене мањине штити од белаца.

Засад је потпуно нејасно да ли ће у САД ствари долазити до локалних грађанских ратова. Односно: хоће ли ударити црни на беле, а бели на црне. Њихови заштитници – на обе стране – већ су наоружани и спремни за борбу.

Извор: fakti.org