Правда

Први долазак Доналда Трампа у Европу у својству америчког председника, заједничка борба против тероризма, повећање војног буџета, али и пријем Црне Горе као нове чланице, која ће то де факто постати следећег месеца, главне су теме самита НАТО који је одржан у Бриселу. У част америчког председника данас је инаугурисан нови генералштаб НАТО на периферији главног града Белгије, прекопута старог седишта, иако ће 4.500 службеника у његових 250.000 квадрата ући тек у децембру. Пре тога, Трамп је имао и свој први састанак у седишту ЕУ с највишим европским званичницима. Остао је током пре поднева нешто дуже у разговору са председницима ЕС и ЕК Доналдом Туском и Жан-Клодом Јункером, с којима је разговарао око 45 минута, а по пола сата попричао је и са шефицом европске дипломатије Федериком Могерини и председником ЕП Антониом Тајанијем. Циљ ових разговора је био да се омекшају односи после Трамповог избора, који није пратила најопуштенија атмосфера с обе стране. Из Европске комисије су поручили да су разговори протекли у доброј и пријатељској атмосфери, а да је то била прилика да се сви боље упознају. Није, међутим, све ишло тако глатко. Трампов имењак на челу Европског савета је, тако, поручио да су САД и ЕУ на истој таласној дужини када је реч о Украјини и санкцијама против Москве, али и многе изненадио када је рекао да "није сто одсто сигуран да постоји заједнички став о Русији", аико је Трамп на почетку Самита нагласио да су главни изазови Алијансе - тероризам, миграције и Русија. Европљани нису добили ни гаранције САД у вези с климатским споразумом из Париза. Ипак, за први сусрет, задовољни су и у Бриселу, и у Вашингтону. Трамп се током преподнева срео и са новим француским председником Емануелом Макроном. Поподне је било резервисано за НАТО, а на састанак је позван и премијер Црне Горе Душко Марковић, иако ова земља још званично није постала члан. Марковић је, бар у једном тренутку, зажалио што се нашао у Друштву са Доналдом Трампом, који га је у једном тренутку жестоко одгурнуо, што је забележено на снимку који можете да погледате ОВДЕ. Мање државе трудиле су се данас да сазнају од Трампа како ће Америка заиста реаговати у случају потребне војне солидарности. Са своје стране, амерички председник захтева да се поштује договор о томе да земље чланице издвоје два одсто свог БДП-а за одбрану до 2024. године. До сада су то урадиле само САД, Велика Британија, Грчка, Естонија и Пољска. Трамп тражи и да НАТО, као целина, уђе у борбу против Исламске државе. Уочи састанка, генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг је поручио да НАТО никада од краја Хладног рата није имао више изазова него данас. Извор: Новости, Правда