На споразуму о положају руских хуманитараца из Центра у Нишу још се ради, кажу у Министарству спољних послова. Иако је још пре три године био међу документима које је у Београду са својим домаћинима требало да потпише руски председник Владимир Путин, овај документ ни до данас није довршен. Како истиче саговорник Политике који је упућен у преговоре Београда и Москве у вези с овим питањем, поједини детаљи споразума још треба да се усагласе. - Траже се најбоља решења. Није ситуација узми или остави, усаглашавања и консултације и даље су у току, како би документ био по моделу који већ имамо када је реч о споразумима с неким другим државама и организацијама - објашњава неименовани саговорник и потврђује да је кључно питање статус особља Центра, а и да се ради на томе да то буде нека врста заштите коју имају административни и технички радници у страним амбасадама у Србији. Параметри су, како каже, оно што већ имамо са западним савезницима. - Нема ту ништа спектакуларно ново што Србија већ није дала другима - истиче, уз опаску да се, ипак, оружане снаге, односно војска (када су у питању споразуми са САД и НАТО), третирају другачије од спасилаца. Ови преговори воде се далеко од очију јавности, а сам документ који је 2014. године био припремљен за потписивање још носи ознаку строге тајности, па ни анонимни саговорници српских медија, који су блиски преговарачком процесу не откривају више детаља. Руски преговарачи истичу да документ није потписан и да зато није за јавно објављивање – пре свега због коректног односа према српским партнерима.

А Американци...

Америчка страна, међутим, нема дилему да су руски спасиоци само параван за шпијунску активност Москве. Притисак Запада, како се спекулисало пре три године, био је толико јак да је Београд привремено одустао од потписивања споразума. На питање с којим аргументима Вашингтон инсистира да Београд не потписује споразум с Москвом, у америчкој амбасади одговарају како "верују да све земље овог региона треба да буду опрезне и покушају да разумеју шта Русија покушава да уради". На опаску да српски званичници, попут шефа дипломатије Ивице Дачића, који заговарају давање посебног статуса руским хуманитарцима, наводе да је реч о статусу који већ имају држављани САД по СОФА споразуму, у америчкој амбасади кажу да "Русија активно покушава да спречи земље да спроводе своје националне стратегије, посебно у односу на интеграцију с европским или евроатлантским институцијама" и да је "у неким недавним случајевима, укључујући и оне на Балкану, ово попримило облик субверзивне акције усмерене ка подривању демократски изабраних влада". У амбасади нису конкретно одговорили на питање који би проблем Београд могао да има уколико удовољи захтеву Москве за дипломатским статусом њихових хуманитараца. У одговору из дипломатске мисије САД стоји да "у том смислу, није јасно зашто Русија жели имунитет за свој такозвани хуманитарни центар у Нишу". Слично питање недавно је поставио и заменик помоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји. Он је неколико дана пред долазак у Београд, 23. маја, "саветовао" Београд да Москви "поставља тешка питања: зашто им је потребна та установа, зашто траже специјалан статус за њу и шта ће да раде тамо што се већ не ради у Београду у постојећим сличним установама", изражавајући сумњу да "ту нису чисте намере". О притисцима на Београд говорио је и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, који је приликом боравка у Србији крајем прошле године открио да ЕУ тражи затварање центра у Нишу. Тадашњи премијер Александар Вучић објаснио је да од њега то нико није тражио и да је могуће да је Лавров то чуо на неком другом месту. Тада је и нагласио да о томе одлучује само Влада Србије, а не Брисел, Москва или Вашингтон. Да је одлука на Влади Србије, више пута је поновио и бивши председник Србије Томислав Николић. У разговору за Спутњик, на питање када ће Српско-руски центар у Нишу добити дипломатски статус, он је одговорио да то не зависи од председника Републике, већ искључиво од владе. - Ја сам отворено говорио да представници у Центру у Нишу, руски држављани, треба да имају исти статус као што га имају представници НАТО-а који бораве у Србији по различитим основама - рекао је Николић и најавио да неће имати надлежности када је у питању овај центар ни као председник новоформираног Националног савета за сарадњу са Руском федерацијом и Кином. О привилегијама које западне земље имају по основу различитих споразума са Србијом, а ипак траже да се оне ускрате Русији, недавно је говорио и Ивица Дачић. - Западне земље имају примедбе, иако су они то исто, а и више од тога, добили споразумима са Србијом. У предлогу споразума с Русијом стоји да чланови сталног руског особља центра уживају привилегије и имунитете који се у Србији додељују административно-техничком особљу амбасаде Русије у складу с Бечком конвенцијом о дипломатским односима, објаснио је шеф српске дипломатије. Идентична формулација стоји иначе у СОФА споразуму између влада Србије и САД, који су 2006. године у Вашингтону потписали председник Борис Тадић, у име Владе Србије, и Кондолиза Рајс, тадашња државна секретарка САД. У Споразуму о заштити статуса и приступу коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији стоји да ће "статус особља Сједињених Држава бити еквивалентан статусу административног и техничког особља амбасаде Сједињених Држава у складу с Бечком конвенцијом о дипломатским односима од 18. априла 1961. године", као и да је, уз све привилегије у погледу кретања, ослобађена од пореза и другог, па чик и да је "Србија сагласна с могућношћу потребе да оружане снаге Сједињених Држава користе радио-фреквенцијски спектар у Србији". Споразум којим Србија даје привилегије војницима НАТО-а потписан је и 2005. године. Документ су потписали тадашњи генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер и министар иностраних послова СЦГ Вук Драшковић. Последњи уговор са НАТО-ом Београд је потписао прошле године. Реч је о Споразуму о сарадњи у области логистичке подршке, у којем се прецизира да ће припадници Агенције НАТО-а за подршку и набавку (који би по овом документу боравили у Србији), уживати исти имунитет и привилегије које од 2006. године има особље београдске Војне канцеларије за везу с НАТО-ом. Њиме се предвиђа и да припадници ових тела НАТО-а и њихова возила имају "право неопходног слободног пролаза и приступа кроз читаву Србију". Истовремено, министар одбране Србије Зоран Ђорђевић поново се огласио по питању прибављања руских мигова, о чему више можете да прочитате ОВДЕ.  Извор: Политика