Она је поручила да ће тамо "живети свој сан". - Биће јако тешко, снови се не остварују тек тако, а и не можете све сами. Села замиру. Не само да нема ко на њиви да помогне, него нема ко ни да одмогне, бар путем да прође. Колико је људи продало све своје на селу, продало земљу, оставило све, отишло у град или далеко у туђину. Воћњаци се суше, земље пате, родитељи умиру сами. Када се врате, глог као рука порасте - поручила је Милица у свом говору на свечаној академији поводом 60 година рада Пољопривредно-ветеринарске школе у Свилајнцу, који је изазвао велику пажњу. Како је испричала, дошла је са села подно Опленца, преко Велике Мораве, па затим Саве све до Дунава и Земуна и Пољопривредног факултета, да се ишколује. Обећала је да ће да се врати, али не када остари и када је испије нека туђа земља. - Не да се вратим у своју да би ме покопали, него кад научим како својој земљи најбоље да помогнем. Моја кућа неће да опусти, у њој неће да расте коров. Нисам залуд учила о земљи и биљкама, да бих живела на асвалту - рекла је Милица. У родном селу Вука Караџића - Тршићу, дешава се необична геолошка активност, а шта загрева земљу испод и око једне куће, прочитајте ОВДЕ. Извор: Блиц
Зашто се у Србији локални избори загађују, обесмишљавају и наткриљују квазиполитичким „референдумима“?
Право на правду – Има ли правде – Неправдом против правде