Економске реформе, сарадња у региону и преговори о чланству у ЕУ су означене као теме у којима је Србија доста урадила, али ту послу није крај. Напротив.

Ево које области ЕУ види као “проблематичне”, и које ће у наредном периоду морати да буду у фокусу српских власти.

Како пише у Предлогу резолуције, одређен напредак у овој области постоји, али “независност правосуђа није спроведена на делу”.

Од Србије се тражи да обезбеди европске норме у правосуђу и “смањи политички уплив на бирање и постављање судија и тужилаца”. Реформе правосуђа постоје, али више на папиру, а мање у пракси.

У једном делу документа пише да је ЕП “забринут због помањкања напретка у битки против корупције”. Србија се позива да примењује националну стратегију у овој области, покаже јасну политичку вољу за решавање проблема, али и да усвоји нови закон о Агенцији за борбу против корупције.

Иако је похваљен рад на сузбијању организованог криминала, од власти се тражи “брзо расветљавање случаја Савамала”, уз “пуно учешће судских власти у истрази", како би се починиоци привели правди.

У документу пише и да Србија има статус кандидата за чланство у ЕУ, због чега би требало да постепено усаглашава своју спољну и безбедносну политику са ЕУ, укључујући и политику према Русији.

Управо је Русија “трн у оку” Брисела, због чега ни заједничке војне вежбе Србије и Русије нису прошле незапажено. Напротив, управо то је једна од замерки.

ЕП истиче да су нужни даљи кораци како би се решила сва отворена питања у дијалогу између Београда и Приштине, да су они хитни, и да “обе стране крену у пуну примену договора”.

То, између осталог, значи и успостављање Заједнице српских општина (ЗСО), што је пре свега захтев за приштинску страну, док се наводи да је Србија “учинила важне кораке ка нормализацији односа са Косовом”.

У Предлогу резолуције српски званичници се позивају да “не оптужују и не врше политички неосноване нападе на омбудсмана”, али и да осигурају рад свих независних тела и институција.

Од Србије се тражи и то да међу грађанима говори о томе колико је ЕУ важна као донатор, колика новчана помоћ стиже из Уније, и да је то од виталног значаја за побољшање економске ситуације у земљи.

Међутим, српским властима се скреће пажња и на то да се уздрже од порука уперених против ЕУ.

Ово није први пут да се истиче брига за стање у медијима и слободу говора, штавише, речено је да је у овој области дошло до погоршања ситуације.

Критика се односи на то да се постоји “политички уплив у медије, претње, насиље и застрашивање новинара, укључујући физичке нападе, вербалне и нападе у писаном виду, као и насртаје на њихову имовину”. Од власти се тражи осуда напада на новинаре, али и то да њихови починиоци буду пронађени и приведени правди.

Прочитајте ОВДЕ како су то Хрвати заболи прст у око Русији?

Извор: Блиц