Најновије

ВУЈОВИЋ ОШТРО: Србија није уштедела, него подбацила!

Министар финансија Душан Вујовић рекао да је Србија потрошила седам милијарди динара мање средстава од планираних инвестиција у првих пет месеци, што не значи да је направила уштеду већ да је подбацила са планом.

Министар Вујовић (Фото: ЈуТјуб)

- Јавне инвестиције Србије заостају за 1,5 посто у односу на план. У првих пет месеци смо потрошили седам милијарди динара мање него што смо планирали. Значи нисмо уштедели. Подбацили смо. Да смо све планиране инвестиције остварили уз седам милијарди мање трошка онда бисмо уштедели, рекао је он, напомињући да одговор на питање зашто смо подбацили упућује на предузећа Коридори Србије, Путеви Србије...

Пут који је започет, а није завршен, нагласио је Вујовић, не даје никакве економске резултате, већ даје позитивне економске ефекте само у мери у којој је грађевинска оператива ангажована и подиже запосленост и плате и потрошњу материјала

Министар је, такође, навео да наша земља има 3,5 милијарди ангажованих неискоришћених средстава, додајући да уговарамо нове, уместо да више пажње посветимо коришћењу постојећих средства и не само коришћењу, него и довођењу тих пројеката до резултата.

- Финансијска прокрвљеност привреде Србије, поготово дугорочним средствима, претпостављам и свих других земаља у региону је толико испод, да ми чак не можемо да будемо партнери инвеститорима. Инвестиције су довољно велике, али домаћа страна тих инвестиција је јако мала, казао је Вујовић.

Министар се такође осврнуо на проблем стопе незапослености, наводећи да је у Србији она смањена са преко 25 одсто на 13 процената до краја прошле године, што говори да је тренд неспорно позитиван, али да тај проценат није довољан, јер је и даље реч о двоцифреном износу.

- Што је најважније, та цифра не укључује оне који су одустали и отишли да траже посао у белом свету, поготово онај део тих људи који има високо образовање и који је способан да подиже продуктивност.

Све фабрике које су протеклих година у Србији отворене ће имати смисла, сматра Вујовић, једино ако успеју да одрже корак са растом продуктивности у свету.

- Део те продуктивности зависи од наше способности овде у региону да успоставимо неке економске и финансијске везе, које су биле основ индустријског, али и раста услуга, које можемо да пружамо једни другима у региону, а не у Немачкој - поручио је Вујовић, приметивши да је сектор услуга потцењен у нашем БДП-у у односу на индустрију.

Кључни квалитет за раст продуктивности, како је рекао, представља заједнички квалитет управљања у држави, у целом јавном сектору и на крају у приватном сектору.

- Ми имамо проблем квалитета управљања на сва три нивоа. Ја бих био присталица тога да се уместо политичке алокације потпреседничке функције она алоцира функционално - да потпредседнци владе буду одговорни за поједине сегменте и да онда у оквиру тога врше координацију” - објаснио је Вујовић.

Координација је, како је оценио, тежак концепт на Балкану, јер људи желе да неку субординацију претворе у координацију, а то не функционише.

Он је оценио и да људи не схватају да заједничким радом могу да ураде више, боље и за једну и за другу страну.

Министар финансија сматра и да још једну кочницу унапређењу продуктивности рада предтављају анахроне методе управљања менаџмента, истичући да процес промена треба да се води, а не да се диригује.

Вујовић је такође навео да менаџмент и синдкати нису на истој страни, налазе интерес у томе да се ништа не промени и наводи да је то крупан политички проблем да нико нехе да прихвати на себе и донесе тешку одлуку и каже то мора да се реши.

Навео је пример да је влада после осам месеци рада усвојила програм за реструктурирање ЕПС-а, али да се шест месеци после није ништа радило, док се колективни уговор није договорио, навео је он.

- Зато што су људи хтели прво да нађу место у свему томе, није циљ ефикасна фирма и ефикасни ЕПС у коме ће људи да нађу своје место, него обрнуто да они своје место трасирају па онда да граде фирму, рекао је Вујовић, илуструјући суштину проблема.

Подсетио је да је наша земља завршила прве две године фискалне консолидације са одличним резултатима, које цитирају и министри у региону и експерти у међународној заједници.

- Наш програм се заснивао на једном трозубу, на једном Мерцедес знаку, где је први зубац био макроекономска стабилизација, други фискална а трећи монетарна стабилизација. То смо урадили у најкраћем могућем року и мислим да можемо да одржимо на дужи рок под условом да се преостала два дела програма реше.

Први део програма је, како је прецизирао, консолидација финансијског сектора, који је наследио проблеме економског колапса од пре две деценије, што се сад манифестовало у форми проблематичних кредита (НПЛ).

Други се односи, додао је, на практични колапс финансијских тржиста, односно тржишта капитала, које је на старту реформи било мало данас је четири пута мање него што је било.

Повећање плата разматраће се у 2018. години

Вујовић је рекао данас у Бечићима да ће повећање плата и пензија бити разматрано када се буде припремао нови буџет за 2018. годину, и када се буде видело колико износи трајан део буџетског вишка.

Вујовић је, у одговору на новинарско питање о томе да ли ће вишак од 600 милиона евра бити искоришћен за повећање плата и пензија, објаснио да то није готов новац у рукама.

- Остварили смо 44 милијарде динара веће приходе, а 27 милијарди су нам мањи расходи у првих пет месеци. На крају маја нам је суфицит износио 12 милијарди динара, а са данашњим даном, чини ми се 20 милијарди динара... Нама ће главни ефекат тога бити смањена потреба задуживања - рекао је он.

Како је објаснио, Министарство је на почетку године планирало такозвано бруто задуживање, које је сада мање за 600 милиона евра.

- Дакле у том делу нећемо имати потребе да се задужујемо и плаћамо камате, рекао је Вујовић, додајући да тек када се буде видело који део тог вишка је трајно повећање, онда ће моћи да се разговара о томе шта је одржив проценат повећања плата и пензија када буде разматран и припреман нови буџет.

- То је мој начин размишљања. Размишљам о буџетским циклусима. Ванрердне мере препуштам људима који ће, укључујући можда и мене и не знам кога све не, разматрати то питање”, рекао је Вујовић.

Погледајте ОВДЕ шта су немачки медији написали о Србији.

Извор: Танјуг

Бонус видео

Погледајте шта је Зоран Красић рекао о Душану Вујовићу:

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА