Најновије

НАЈЦРЊА ЕКО-ТАЧКА ЕВРОПЕ: Кажу да је дим из Винче "безопасан", а немају све инструменте за мерење?!

Материје које мери Завод за јавно здравље су у границама нормале, али има једињења која се у пожару на депонији ослобађају, а не могу се измерити јер немамо инструменте.

Винча (Фото: Google.Earth)

Житељи Карабурме, Вишњице, Вишњичке бање, Лешћа, Роспи ћуприје, Котежа, Борче, Сланаца, Миријева, Звездаре, а повремено и делова Палилуле и центра града у последњих месец дана и те како осећају како изгледа када гори највећа депонија у граду. Од дима и тешког мириса не могу да отворе прозоре, да изађу у шетњу, на њиву, у воћњак…

Ситуација се, како кажу надлежни, полако смирује, отворене ватре на отпаду нема, али и даље се на дубини од по двадесетак метара у утроби депоније пале метански чепови. Они изазивају дим који ветар разноси на различите стране.

На двадесетак мерних места стручњаци Градског завода за јавно здравље свакодневно контролишу квалитет ваздуха и присуство материја које могу да измере опремом коју имају. Резултати показују да нема прекорачења кад су у питању угљен-моноксид, азотни оксиди, сумпор-диоксид, суспендоване честице и приземни озон.

У овој институцији саветују суграђане, нарочито осетљиве особе са хроничним кардиоваскуларним и респираторним обољењима, старе, децу, труднице и дојиље да у случају појаве дима и непријатног мириса обавезно смање боравак на отвореном.

Према оценама стручњака, без обзира што је квалитет ваздуха у границама нормале, овај дим није безазлен. Како каже проф. др Иван Гржетић, декан Хемијског факултета, дим је врло сложен систем који чини низ различитих загађујућих супстанци.

– Те супстанце могу да буду обичне честице прашине које могу да садрже токсичне тешке метале, затим чађ са полицикличним ароматичним једињењима, а она су отровна и канцерогена. У тој чађи дешава се да се нађу и полихлорована једињења од којих су нека изразито канцерогене и мутагене супстанце које могу да утичу на развијање плода – објашњава Гржетић и истиче да токсичне тешке метале и чађ Градски завод за јавно здравље може да мери јер има опрему, али да у Србији нема лабораторије која може да мери диоксине и фуране, једињења која у том пламену на депонијама највише и настају.

– Они и у малим концентрацијама имају утицај на људско здравље. Због тога апелујем на наше надлежне да набаве опрему. Она јесте изузетно скупа. Пола милиона евра кошта машина која то може да мери, а и њено одржавање није уопште јефтино. Потребно је на годишњем нивоу издвојити и до 50.000 евра за ту сврху, али би била изузетно значајна за проверу квалитета животне средине. Надлежни у граду кажу да је за санацију депоније потребно око 300 милиона евра, па зар је онда много издвојити новца за једну овако важну лабораторију? – пита се Гржетић.

Он напомиње да Градски завод не греши када каже да су концентрације мерених супстанци безбедне, да су испод максимално дозвољених.

– Када се њихов ризик рачуна појединачно, потпуно су у праву. Али када се сви ти ризици супстанци, које се појављују у пожару на депонијама, тешки метали,  диоксини, фурани... саберу, они прекораче максималну вредност и онда је то небезбедно за људе, а посебно за старије, децу, труднице, болесне... – прича Гржетић. Он није сигуран како ће се ова ситуација решити јер проблем на депонији постоји годинама.

А том проблематиком до сада се озбиљно није бавила ниједна власт. При формирању депоније још пре 40 година нико није консултовао стручњаке које ова земља и овај град имају. Депонија је грађена на отвореном, у близини Дунава и плодних ораница. Сада, нажалост, сви плаћамо оно што деценијама није урађено како треба.

Загађење које се тренутно јавља у ваздуху једна је прича, али се помало заборавља на такозвану процедну воду која се из депоније слива у Дунав, која је такође опасна и отровна.

– Срећа да је Дунав велика река и да велика количина воде протиче на месту где се та токсична течност улива па је знатно разреди. По закону та процедна вода би морала да иде у фабрику за пречишћавање, коју ми за сада на депонији немамо – напомиње Гржетић и истиче да ова депонија тражи једно комплексно решење.

Многи у граду се надају да ће проблем депоније у Винчи, најцрње еколошке тачке у Европи, почети да се решава од 13. јула када се отворе понуде компанија које желе да учествују у јавно-приватном партнерству у њеној санацији.

Прочитајте ОВДЕ шта се то дешава после смрти са душом?

Извор: Политика

Бонус видео

А овако изгледа тај безопасни дим.

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА