Најновије

СТОЈАН МИШИЋ: О чему људи избегавају да причају чак и са психотерапеутом?

Обраћање психотерапеуту у Србији и даље спада у домен табу тема. Без обзира на обим и значај проблема, потенцијална друштвена стигма и неповерење већину људи тера да пате у тишини, пре него да се обрате стручњацима. Психотерапеут Стојан Мишић из Центра за психотерапијске студије "Синхро" говорио је за "Правду" о значају психотерапије и томе како она може да помогне у побољшању квалитета живота.

Стојан Мишић (Фото: Лука Ђелић)

Шта је психотерапија и да ли је она неопходна савременом човеку како би остао ментално здрав?

Постоји много покушаја да се дефинише психотерапија али некако сам најближи оној која заступа став да је психотерапија процес који подразумева промену која се одвија кроз дијалог између терапеута и клијента. Сматрам да је данас она неизбежна, можда чак и нужна, јер живимо у таквим околностима да су људи више фокусирани на посао, економску кризу и остале садржаје него на себе. Постало је потпуно природно да људи више теже да промене ствари у свом окружењу него себе, а заборављају да ће промена у средини настати тек онда када се ми сами променимо. Ментално здравље захтева непрестану бригу о нама самима. 

Да ли на терапију иду здраве или болесне особе?

На психотерапију треба да иду сви који осећају потребу за тим. Наравно да међу клијентима постоји и особа којима је ментално здравље озбиљно нарушено али на психотерапију се опредељују и здраве особе које имају проблем и не знају како да га реше. Потпуно је природно да се у одређеним ситуацијама осећамо повређено и да нам треба нечија помоћ. Када се повредимо током фудбала  ми идемо код физиотерапеута, а када нам је повређена душа –идемо код психотерапеута.  Сви смо ми људи а не машине. Непоходно нам је да нас неко чује и да кажемо како се осећамо. Једино тако можемо мирно, или макар мирније живети. 

Да ли психотерапија може да штети? 

Не видим на који начин може да штети. Свакако да у ери лажног представљања постоје преваранати и у области психотерапије. Такве особе једноставно нису стручне да буду психотерапеути и сигурно да ће се некомпетентност таквих псеудотерапеута одразити лоше и на онога ко се обратио за помоћ. У сваком случају, будите веома пажљиви када бирате психотерапеута. Психотерапија тј. дијалог са стручним лицем не може бити штетан. 

Који су најчешћи разлози обраћања психотерапеуту?

Сваки човек долази са аутентичном причом па су самим тим и њихови проблеми веома различити. Може се десити да се две особе налазе у идентичном проблему али њихов доживљај тог проблема није исти. У суштини, највише се јављају особе које се осећају усамљено, анксиозно или имају проблеме у успостављању и одржавању односа са другим људима. Пре су постојале едукације за руковање рачунарима а сада је другачије. Све више едукација постоји на тему – Како разумети друге људе, Како комуницирати са људима итд. Суочавање са губитком блиске особе није лако, с тога  жаловање је процес који зна веома дуго да траје. То је такође један од разлога зашто се људи често обраћају нама. 

Колико је човеку тешко да се обрати терапеуту за помоћ? 

У Србији и даље могу да се чују коментари да је ићи код психотерапеута срамота и да не треба тамо неко њима да прича шта у њиховом животу није у реду. Веома је карактеристична средина у којој живимо. Историја нас је некако научила да се породични проблеми не износе у јавност и да није у реду износити „прљав веш“ из породице. Мени се чини да је часније да се тај „прљав веш“ изнесе једној особи која може да вам помогне, него да се то задржава за себе и потенцијално вам уназади живот.  Такође, постоји улога Балканског мушкарца која не дозвољава човеку да обрати за помоћ јер мушкарац треба да буде јак, не сме да се жали и кука и дужан је да носи све проблеме на својим леђима. 

Када психотерапија креће да делује?

Терапија креће да делује оног тренутка када особа има већи степен увида у сопствено понашање и емоције и када је свесна како она делује на друге људе и околину. Терапија нема за циљ да открива само ружне истине наше прошлости већ и да нам да увид у то шта или ко нас чини срећним. Она нам заправо даје снагу да се бавимо срећом и љубављу и преносимо их на људе које волимо.  Терапија нам помаже да разумемо друге људе а то ћемо постићи једино уколико разумемо и прихватимо себе. 

Која је разлика између разговора са пријатељем и психотерапеутом?

Велика. Веома често могу да се чују коментари да некоме не треба терапеут јер он има пријатеље око себе. То је за сваку похвалу И драго ми је ако је тако. Са друге стране, плашим се да пријатељи нису увек објективни. Често нам пријатељи дају конкретан савет или нам просто кажу шта треба да радимо. Однос између психотерапеута И клијента не подразумева давање савета и инструкција. Веома је важно да особа сама дође до решења уз помоћ терапеута. Уколико би терапеут давао савете, код особе се никада не би развила интроспекција, већ би само изнео проблем И очекивао од терапеута да му каже шта да ради. Терапеут вам помаже да помогнете сами себи, И наравно, циљ сваке терапије јесте да једног дана више особа нема потребу да долази, или макар да не долази толико често као на почетку. 

О чему људи избегавају да причају чак и са психотерапеутом?

Не бих рекао да људи свесно избегавају да причају о неким темама. Некада су одређене теме веома болне и особа не жели поново да проживљава све то тако што ће поново причати о томе. Губитак вољене особе, трауме из детињства, све су то болне теме на које нико не жели да се враћа. Психотерапеут је ту да скрене пажњу особи на његове снаге и потенцијале али и да буде ту  за њега када му је тешко. Уколико бих морао да изаберем једну област за коју бих рекао да људи свесно избегавају да причају о њој онда је то сексуални живот. Проблеми у сексуалном животу су свакодневни али људи просто не причају о томе. Импотенција, фригидност, преурањена ејакулација итд. су веома чести сексуални проблеми због којих се особа одлучује на психотерапију. Све док се проблем не изговори гласно, он као да не постоји. Оног тренутка када особа гласно изговори да има одређени проблем то постаје истина.  Све до тада људи су склони да то препишу неком унутрашњем животу који не мора имати везе са реалношћу. 

Извор: Правда

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА