Правда

Његова сахрана је одржана на Видовдан на гробљу у Москви уз војне почасти, у војничкој униформи и са одликовањима која је стекао борећи се против украјинских фашиста од Пескија и Доњецка до Луганска. Димитрије је сахрањен уз песму, што је била његова последња жеља. Његови пријатељи у Србији истог дана одржали су помен у цркви у Петроварадину, а касније је уприличено и паљење свећа на Тргу у Новом Саду јер су од Димитрија хтели да се опросте и бројни пријатељи који нису православне вере. То најбоље показује какав је то младић био, српски родољуб и православац, који је људе делио само на добре и зле.  Јуче су се од њега опростили и навијачи клуба Војводина, за који је и сам навијао. Навијачи Војводине прошетали су главним градским булеваром до стадиона, певајући песме и носећи транспаренте и слике у знак сећања на палог саборца и верног навијача Војводине, члана навијачке групе Пандора и припадника покрета СНП Наши. Навијачи Војводине и пријатељи из краја и подгрупе ”Пандора” су уз бакљаду и песму у његову част испратили пријатеља, комшију и хероја Новорусије. У дирљивој атмосфери, уз бакље, његови пријатељи су отпевали песму "Пукни зоро" која је многима натерала сузе на очи. Инспирисани његовим јунаштвом и подвигом, Димитрију су почаст одали и навијачи Црвене Звезде тако што су на својој северној трибини поставили транспарент посвећен њему. Србија је препознала јунаштво Димитрија Саше Јојића, и показала захвалност борцу за слободу. Истину о њему и његовом подвигу нису могле да прикрију разне лажи појединих медија који су, за шаку кликова, покушали да Лесу, како су га пријатељи звали, прикажу као "плаћеника" и "пса рата". Свако ко га је познавао зна да се Леса није борио за новац, зна да је отишао из Србије јер није могао да поднесе ропство и понижење у ком се наш народ налази. Отишао је јер је био борац и зато што је желео да се бори за слободу. Отишао је јер су Новорусији били потребни такви јунаци да се супротставе повампиреном фишистичком злу, а Леса од борбе никада није бежао. Да је могао да бира, борио би се у Србији, за Космет, за Крајину, али Србија је изабрала понижење и ропство уместо борбе за слободу. То је оно што га је одвело на далеке фронтове.  Димитрије Саша Јојић - Леса био је српски родољуб и православни витез. Волео је свој народ и Србију, волео је руски народ и Русију. Пореклом је био из Фоче, одрастао у околини Новог Сада, породицу је засновао у Москви где се оженио Рускињом и добио сина. Делима је стварао везу између наша два народа, као муж и отац, и као борац који је ратовао раме уз раме са руском браћом. Његовом погибијом Србија је изгубила сина који је био спреман да се за њу бори и да је брани до краја. Мало људи са таквом љубављу и пожртвовањем воли свој народ и државу као што је волео Леса, а још мање их је спремно на жртву. Све борбе у којима је учествовао за њега су биле само припрема за оне будуће у којима је желео да се бори, борбама за слободу свог народа. Страдао је у рату добра и зла, борећи се на страни добра, раме уз раме са браћом Русима. Нека му Бог подари царство небеско. Извор: Правда/Игор Маринковић