На тераси хотела у Ербилу седе музичари из Мосула. У главни град курдске покрајине на северу Ирака побегли су од "Исламске државе". Сада размишљају о повратку. За курдску ТВ-станицу "Рудав" причају како се припремају да организују музички фестивал након ослобођења Мосула. Вероватно неће морати још дуго да чекају.

Ипак, протеривање џихадиста из града неће решити све проблеме – и то не само зато што је више од пола милиона становника протерано након почетка напада на Мосул прошле јесени, и не због тога што ће стварање услова за њихов повратак трајати годинама. Највећи проблем је то што протеривање "Исламске државе" из северног Ирака оставља иза себе огроман вакуум моћи, без да се заиста зна ко ће попунити тај простор. У коалицији против ИС, осим страних актера као што су САД, налазе се и многе локалне групе које имају веома различите циљеве, пише Дојче веле.

Ту су снаге под контролом владе у Багдаду, антитерористичке јединице под командом премијера, као и оне које спадају под Министарство одбране или Министарство унутрашњих послова. А ту су такође и најразличитије паравојне формације – пре свега шиитске "народне снаге", од којих неке имају везе и са Ираном. Па онда курдске Пешмерге. Неке јединице у потпуности под командом Демократске партије Курдистана, владајуће странке у Северном Ираку у аутономној регији Курдистан. Друге формације су под њиховим жестоким ривалима – под Патриотском унијом Курдистана. И као да све то није довољно, ту су још и различите локалне сунитске групе.

Рајк Хенлајн из Берлинске фондације "Наука и политика" (СWП) за ДW каже: "У неку руку је јасно да тај град не могу трајно да контролишу само курдске или шиитске снаге. Али још увек је нејасно шта ће то у пракси да значи".

Курдске и шиитске јединице нису играле велику улогу у борбама у самом Мосулу. Међутим, оне су у околини тог милионског града учествовале водиле жестоке борбе и зато ће тражити надокнаду за своје жртве. Курди у Северном Ираку сматрају да је сада повољан тренутак да надограде своју аутономију. За 25. септембар планирали су референдум о независности. Стручњак за Ирак, Ренад Мансур из британског труста мозгова "Чтам хаус" за ДW открива један пикантан детаљ: "Референдум ће се спровести и на тзв. 'спорним територијама' као што је нафтом богат и регион око Киркума".

Шиитске формације углавном су се бориле западно од Мосула, на месту где је прекинут коридор између тог града и Сирије. Било би логично да се те јединице након одласка ИС распусте, али ће се барем оне веће супротставити демобилизацији, очекује Мансур. Оне ће, сматра, тражити посао за себе на неком другом месту – могуће дуж сиријско-ирачке границе. Хенлајн из фондације "Наука и политика" процењује да у Ираку има око 100.000 припадника паравојних шиитских формација и подсећа на њихове јаке везе са Ираном. Техеран на тај начин "покушава да оствари утицај на терену".

Сличан проблем као у Мосулу јавља се и на северу и на истоку Сирије. Главни град ИС, Рака је у тешком стању и највероватније је да ће ускоро да падне. Главни терет напада ту носе борци Сиријског демократског фронта. Они већински припадају партији сиријских Курда Демократска унија (ПYД).

- Та странка држи три кантона на северу и то посматра као на своју регију. Развој ситуације је такав да се већ говори о праву на аутономију па чак и независности - каже Рајк Хенлајн.

Сједињене Америчке Државе Курде виде као користан инструмент у борби против "Исламске државе" и снадбевају их оружјем и поверљивим информацијама. За Турску је међутим ПYД терористичка организација – због њихове блискости са Радничком партијом Курдистана (ПКК). Анкара их посматра као већу претњу и од "Исламске државе".

Ренад Мансур сматра да је циљ сиријских Курда да освајањем Раке докажу лојалност САД и тако ојачају сопствену преговарачку позицију. Мансур, међутим, сматра да је партнерство између САД и Турске, упркос свим потешкоћама, сувише јако и да ће то неповољно утицати на реализацију курдских планова:

- Не могу да замислим да ће Сједињене Државе, након што протерају ИС са северозапада Сирије, да дозволе пројекат независности - каже Мансур.

У граду Раки и његовој околини, као и у још удаљенијим деловима провинције Деир ез-Зор, који је под контролом ИС, ситуација се тек "закувава". Са једне стране, тамо је сиријска војска одане Асаду, њихове ирачке присталице и руска авијација, а са друге, у непосредној близини, специјалне америчке јединице и борци антирежимских Сиријских демократских снага (СДФ).

Повећава се опасност од директне конфронтације, упозорава Рајк Хенлајн.

- То смо могли да видимо у последњих неколико седмица: Американци су оборили сиријски борбени авион, а оборене су и иранске беспилотне летелице. Руси су оштро реаговали и упозорили да авиони западне алијансе убудуће не смеју да лете изнад подручја западно од Еуфрата. Све то су већ релативно јасни сигнали који говоре да ће тамо доћи до конфронтације - сматра политиколог из Берлина.

Камен спотицања могла би да буде нафтом богати Деир ез-Зор. Сиријска армија покушава да је освоји ту провинцију пре борци СДФ. Код Ал-Танфа, у граничном подручју између Сирије, Јордана и Ирака, већ је дошло до директних сукоба између сиријских трупа и Американаца. Сједињене Америчке Државе ту на сиријском тлу имају камп за обуку противника Асада, а у пречнику од 50 километара са Русима је формирана заштићена зона. У случају да ситуација ескалира, Асадове снаге морале би да се из те зоне пробијају уз помоћ оружја.

Борбе су се водиле и на северним положајима сиријске армије, поред града Табка. На тим положајима који су веома близу Раке, долази до чарки између сиријске војске и јединица СДФ. Ту је оборен и један сиријски борбени авион. Ренад Мансур то сумира овако: "Када се 'Исламска држава' изузме из те 'једначине', сви проблеми поново избијају на површину".

Прочитајте ОВДЕ све о изненађујућем открићу, иако су мислили да је мртав од 2012. Асадов брат преузима команду над елитном јединицом САА и креће у јуриш на џихадисте!

Извор: DW/Блиц