Најновије

ЛАЗАНСКИ: Тешко да ћемо из арбитраже изаћи са Апатином у Србији

Спор између Словеније и Хрватске око Пиранског залива међународна арбитража решила је компромисом, иако је та одлука у Хрватској дочекана с одбијањем и негодовањем, а у Словенији с олакшањем.

Мирослав Лазански (Фото: Медија центар Београд)

Пише: Мирослав Лазански

Но, после првих утисака чини се да нити је Словенија прошла нешто посебно добро, нити је Хрватска прошла нешто посебно лоше.

То јест, Словенија је добила на мору коридор ширине 2,5 миља и дужине 12 миља ради директног излаза из својих територијалних вода у међународне воде, али се тај коридор и даље правно третира као део хрватских територијалних вода и на том простору Словенија нема право никакве експлоатације ни мора ни морског дна, док Хрватска има. Тим коридором Словенија добија право несметаног проласка бродова и авиона, али је то Загреб и раније предлагао Љубљани. Истина, Словенија је добила три четвртине морског простора Пиранског залива и то је оно што Хрватску највише боли.

Када је у питању граница на копну, међународна арбитража се руководила катастарским књигама. По том принципу Словенија није добила све што је тражила ни у подручју реке Драгоње ни у делу око реке Муре. Катастар је ту био одлучујући.

Случај међународне арбитраже око Пиранског залива прилика је да Србија спреми свој приступ решавању питања границе на Дунаву са Хрватском.

Наиме, по катастру Хрватска има неких 30.000 хектара земљишта на нашој обали Дунава, док Србија има око 10.000 хектара на хрватској обали Дунава. Хрватско земљиште по катастру захвата и нека урбана подручја на нашој страни Дунава, Апатин са луком, марином и бродоградилиштем, док српско земљиште по катастру на хрватској обали Дунава обухвата јаруге, мочваре и ливаде. Граница између две социјалистичке републике унутар СФРЈ, Србије и Хрватске, ишла је средином матице Дунава, и то је по међународном праву стандардно решење, и то је била Авнојевска граница. У процесу сецесије од Југославије Хрватска се и позивала на Авнојевске границе, а не на катастар земљишта. И Бадинтерова комисија је Авнојевске границе социјалистичких република СФРЈ прогласила међудржавним границама. Наравно, Дунав је током година мало и меандрирао, променио се главни ток матице реке, па и ту има проблема око Шаренградске аде, односно чије је то острво.

Углавном, ако Србија уђе у арбитражу са Хрватском око границе на Дунаву врло су мале шансе да из те арбитраже изађе задовољна.

Као прво, имамо лошу стартну позицију - нисмо чланица ни ЕУ ни НАТО. Као друго, међународна арбитража већином користи англосаксонско право, односно прецедентно право. А то значи, ако су у спору између Словеније и Хрватске око границе одлучивале и катастарске књиге онда ће по том прецедентном праву у спору између Србије и Хрватске такође одлучивати катастар. У том случају лука, марина и бродоградилиште у Апатину одмах могу да се затворе…

А какву поуку могу да извуку Срби из приче Мирослава Лазанског о арапској победи над Израелом, прочитајте ОВДЕ.

Извор: rs.sputniknews.com

Бонус видео

Дневник из Сирије Мирослава Лазанског

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА