БМД породица пешадијских борбених возила је наоружана до зуба са митраљезима и противтенковским оружјем. Иако је производ хладног рата, мала борбена возила наставила су да учествују борбу - а нова БМД-4 варијанта опремљена је топом од 100 милиметара.

Након Другог светског рата, Совјетски Савез је проширио своје елитне ваздушне снаге посебним огранаком војске познат под називом ВДВ, који се састојао од 15 ваздухопловних одељења и 13 независних бригада. Совјетски стратези предвиђали су да ВДВ буде распоређиван далеко унутар територије непријатеља као део њихове доктрине "дубоких битака", са различитим ваздухопловним јединицама посвећеним стратешким, оперативним и тактичким мисијама.

Тако би мала борбена возила подала од 100 до 300 километара иза непријатељских линија, где су заузимали река, непријатељске командне центре, логистичке базе и објекате нуклеарног оружја.

Међутим, совјетски војни теоретичари били су свесни проблема са пешадијом у ваздуху, који су се испољили током Другог светског рата, нарочито у великим операцијама као што су "Оверлорд" и "Маркет Гарден", у којој је буквално уништена британска прва ваздухопловна дивизија.

Након пада на земљу, разбацани и неорганизовани падобранци који немају мобилно противтенковско оружје вероватно ће наићи на непријатељске тенкове. Штавише, након што слети, ваздушна пешадија је споро напредовала на циљеве, јер су им недостајала моторна возила, пише амерички портал "Нешнал интерест".

Совјетско решење је, наравно, укључивало и давање оклопних возила падобранцима - која могу да буду избачена из ваздуха и подигнута хеликоптером, или се лако пребацују из транспортног авиона на груб сателитски аеродром који би преотели од непријатеља.

1966. године Совјетски Савез је увео БМП-1 пешадијско борбено возило, који је механизованим пешадијским одредима давао ватрену снагу да преузме тенкове и укопане копнене трупе. БМП-1 од 14.6 тона поседује митраљез, анти-танк пројектил за снајперске резервоаре у великом опсегу и 73-милиметарски топ.

Мањи БМД-1 има само 8 тона, за разлику од БМП-1. Брза возила која могу да достигну брзину на путу од 50 миља на сат. До 1982. године свака ваздухопловна дивизија, са по 6.500 војника, имала је 330 БМД-1, што их је ефективно претворило у јединице лаке механизације.

БМД-ови су довољно компактни да могу да их преносе хеликоптери Ми-6 и Ми-26, а до три могу да се понесу већи транспортни авиони Ил-76 или два у средњем транспорту Ан-12. Хидрауличко вешање велике тежине помаже БМД-у да се носи са ударцем ваздуха.

Лака возила су потпуно амфибијска, која се крећу кроз воду брзином до шест миља на сат, са два млазњака слична онима на танковима ПТ-76. Прелазак возила на водене операције само подразумева спуштање тримова, подизање возачевог перископа и активирање блатне пумпе.

БМД су падобранцима донели још једну кључну предност - возила су заштићена од многих ефеката нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, дајући посадама шансу да преживе на контаминираном бојном пољу.

БМД је био распоређен не само у земљама Варшавског пакта, већ и на Куби, у Ирану, Ираку и Анголи.

У јулу 1977. године 70.000 војника Сомалије са 600 оклопних возила напало је Етиопију и покушало да заузме регију Огаден. Совјетски савез је тада био у савезу са обе земље. Кремљ је прво покушао д аумири конфликт, да би на крају сву подршку пружио Етиопији, и послао 300 инструктора који су се придружили кубанским трупама са 15.000 војника.

У новембру, испред града Харар, 40.000 војнка Етиопије, уз кубанске и совјетске савезнике зауставило је напредовање Сомалијаца.

Наредне године, у фебруару, транспортни хеликоптери Ми-6 избацило је 70 БМД борбених возила код Кара Марда, километрима иза леђа борбеним линијама Сомалијаца.

У нападу са фронта и са леђа, фронт је пробијен уз 3.000 жртава на страни Сомалије.

Две године касније, БМД је избачен код Кабула у Авганистану.

Током ноћи између 7. И 8. Августа 2008. Године, снаге Грузије напале су Јужну Осетију, где су се налазили побуњеници које је подржавала Русија.

До четири сата ујутру, исте ноћи, Москва је активирала 104. ваздужни батаљон, којем се прикључио 234. пук. Три дана касније почело је напредовање руских снага, а сваки батаљон је имао по 20 БМД возила, која су заузела кључне позиције, а само два возила су уништена у борбама.

Руске ваздухопловне снаге су извршиле неколико ваздушних напада у источним деловима провинције Хама, гађајући положаје Исламске државе. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц