Најновије

ПАДА МУ ПОПУЛАРНОСТ: Да ли су Тачер, Блер, Шредер – Макронов пут у пропаст?

Према најновијој анкети института за истраживање јавног мњења ИФОП само 54 одсто Француза је задовољно радом свог председника Емануела Макрона.

Емануел Макрон (Фото: Јутјуб)

Велики пад аналитичари оправдавају најављеним резањем радничких права, пише Дојче веле.

Резултат анкете за Макрона значи пад за десет одсто у односу на прошли месец; лошије је прошао само Жак Ширак између маја и јула 1995. За то има много могућих разлога, али најважнији се тичу Макронових буџетских и економских планова. Током протекле две седмице је због смањивања буџета за одбрану дошло до тешких размирица владе и армијског вођства – због чега је шеф француског генералштаба Пјер де Вилије поднео оставку. Влада премијера Едуара Филипа намерава да ове године уштеди 4,5 милијарде евра како би испунила критеријуме ЕУ о буџетском дефициту. Но, грађани Француске су највише забринути због планиране реформе радног права. 

Унутрашња политика – без сјаја 

Макрон је досад био концентрисан на спољнополитичке акције. Примио је председнике САД Доналда Трампа и Русије Владимира Путина. Његови следећи гости су певач Боно као представник једне организације за развој, као и певачица Ријана као амбасадорка организације Глобално партнерство за образовање. Макрон жели да посредује и у либијском грађанском рату – у уторак, 25. јула, у Јелисејској палати се очекују премијер међународно признате прелазне владе Фајис ал Сараџ, као и његов противник, вођа армије Калифа Хафтар. 

Но, у очима грађана, Макрон не сија тако блиставо како се представља на спољнополитичком плану. Његова популарност је пољуљана чим је најавио да намерава да смањи порез за предузећа и на капитал те да ће радити на изменама радног права које су на штету радника, на пример, да ће радници бити слабије заштићени од могућности добијања отказа. Главна промена коју жели да уведе јесте да омогући предузећима да индивидуално одлучују о дужини радног времена, висини плата или плаћању прековременог рада. До сада су те ствари биле регулисане јединствено за сваку браншу. 

За председника је то могућност да фирме оптимирају свој рад флексибилније и у зависности од конкретне потражње. За синдикате је то могућност да послодавци продуже радно време, смање плате и подрију стандарде који су важили за све подједнако у читавој држави. Посебно лош одјек је имала Макронова најава да ће нове одредбе, ако буде требало, уводити – декретима. 

“Нема алтернативе“ 

Те мере су део неолибералне економске политике срачунате на смањивање социјалних издатака и спровођење “реформи“ углавном преко леђа запослених, те пореске политике у корист горњих, богатих слојева. Има аналитичара који у томе виде наставак “пост-политичке“ идеологије Маргарет Тачер која је својевремено као британска премијерка прокламовала начело ТИНА (There is no alternative) – нема алтернативе неолибералној глобализацији. 

Каснији британски премијер Тони Блер је поделу на левицу и десницу прогласио превазиђеном, проповедајући “радикални центризам“ као нови политички модел са начелом: “сви смо ми део средњег слоја“. Тај “трећи пут“ је у Немачкој прихватио Герхард Шредер својим “новим центром“, а прихватиле су га и друге западне социјалдемократе које се отада дефинишу као “леви центар“. Тако је у Европи створен “центристички консензус“ који је брисањем граница између левог и десног одузео грађанима могућност да бирају између различитих политичких пројеката, консензус чији је типични представник – нови председник Француске. 

Недостатак алтернатива је извор многих проблема који се данас јављају у западним друштвима, као што су дискредитовање демократских институција, све мања излазност на изборима и све већи успех десничарских странака. Те странке се данас презентирају као снага која жели да врати у руке народа власт коју је узурпирала елита, и успеле су да се у многим земљама трајно етаблирају као једина “права“ алтернатива. С друге стране, дефинитивно позиционирање социјалдемократије у политички центар нанело јој је велику штету – и она се готово свуда у Европи налази у кризи. 

Емануел Макрон је као нестраначки политичар (само је од 2006. до 2009. био члан Социјалистичке партије) са својим покретом “Напред!“ (Ен Марцхе!) створио политичку платформу која се заправо уклапа у такву “девијацију“ социјалдемократије – у какву није потпуно склизнула француска Социјалистичка партија чији председнички кандидат и Макронов такмац је био Беноа Амон. Но, та платформа сада озбиљно нарушава Макронову популарност.

У Србији је у току акција прикупљања нелегалног оружја коју спроводи МУП. Због велике количине нелегалног оружја које кријумчарским каналима са Балкана заврши на западу Европе, француски председник Емануел Макрон покренуо је иницијативу за бољу контролу лаког наоружања на овим просторима.

Прочитајте ОВДЕ зашто би следећа година могла да буде кључна за решавање дугогодишњег спора Грчке и Македоније у вези са званичним називом те државе?

Извор: DW/Б92

Бонус видео

Пет чињеница које нисте знали о Макрону.

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА