Значај преузимања контроле над овим градом тешко је преценити јер је његов пад владиним снагама отворио пут према Деир-ез-Зору који је практично нова "престоница" Исламске државе. Независно од тога, успешна офанзива према Деир-ез-Зору, а тај велики град на Еуфрату Исламска држава већ готово три године држи у потпуној блокади, био би удар за исламисте од којег би се тешко опоравили. Сукна је град са 15.000 становника. Налази се у Сиријској пустињи, 70 километара североисточно од Палмире. То је једино веће насеље у пустињи истока провинције Хомс и налази се на стратешки важној висоравни поред ауто-трасе М-20 која повезује Палмиру и Деир-ез-Зор и једина је права саобраћајница у том делу земље. Контрола над њом омогућује брзо пребацивање трупа, технике, муниције и хране на исток Сирије. Исламска држава је од самог почетка рата одлично схватала значај Ал Сукне. После неколико неуспешних покушаја, успела је да га заузме 13. маја 2015. године. То је био део шире операције чија је главна тачка била Палмира. Сиријска армија је град бранила безмало до последњег, али је на крају морала да га напусти. По уласку у град, Исламска држава је ликвидирала 26 људи. Палмира је пала седам дана касније - 20. маја 2015. Ал Сукна је током две протекле године коришћена као полазна тачка за нападе у правцу запада и југозапада. Сада се све понавља - само у обрнутом смеру. Сиријска армија је, уз подршку руске авијације, прво преузела контролу над кључним тачкама око трасе М-20, а крајем јула почела да збацује исламисте са висова око града који управо чисти од експлозивних направа које су за собом оставили одреди ИД. Важан је и економски аспект садашње операције јер се поред града налази велико гасно поље. Његовим губитком Исламска држава ће остати без значајног извора прихода. Даље акције сиријске армије није тешко предвидети. Чим учврсти положаје у Сукни, владина армија ће кренути у нове походе. Даље на исток, до Деир-ез-Зора поменутом ауто-трасом само је 130 километара. Ипак, према наводима војних извора сиријских медија, снаге Башара ал Асада прво ће се фокусирати на последње упориште Исламске државе у централној Сирији, град Укајрибат, чиме ће остварити потпуну контролу над најважнијим путним правцима у земљи, али и свести Исламску државу на "локални проблем" југоисточне Сирије. 
То, наравно, неће бити лака шетња. У борбама за Укајрибат, претходних месеци, смењивало се неколико елитних јединица САА, уз свесрдну подршку руске и сиријске авијације, али се снаге лојалне сиријским властима нису ни приближиле терористичкој тврђави. Растерећени чишћењем Раке и Хомса, главнина сиријске армије орјентисаће се према том циљу. Ипак, за пробој кроз пустињу до Деир Ез Зора, није потребан велики број снага, па би се могло очекивати и даље смањивање растојања из правца Палмире. Терористи неће бити у добром положају јер неће моћи да скривено по пустињи пребацују снаге на већа растојања. У том делу Сиријске пустиње нема насеља која би могла да им послуже као скровишта и упоришта, па ће бити добра мета за нападе из ваздуха и за руску и за сиријску авијацију. Из то, сиријска армија се према Деир-ез-Зору већ креће и са севера - дуж обале Еуфрата. Ово значи да владине снаге могу ускоро опколити одреде Исламске државе који држе под опсадом тај град и организовати нападе из два правца. Деблокирање Деир-ез-Зора за сиријског лидера Башара Асада неће бити само велики војни успех, него и победа која подиже рејтинг власти. И сама трогодишња успешна одбрана тога града за званични Дамаск је крупан успех. Последњи велики јуриш терориста на Деир-ез-Зор догодио се 5. августа. Уследио је из правца Макабира. Што владине снаге буду ближе Деир-ез-Зору - то ће припадници Исламске државе фанатичније покушавати да сломе отпор бранилаца града. Време сада, међутим, ради против њих. Исламска држава се у Деир-ез-Зору нашла у положају Шесте армије Вермахта у Стаљинграду. Остало јој је само да немоћно посматра како команда сиријске армије припрема операцију која је већ добила кодирано име "Уран". Извор: Правда, fakti.org (Андреј Коц)
