Француска инвестициона банка "БНП Парибас" објавила је 9. августа 2007. године да затвара три инвестициона фонда специјализована за тржишта америчких хипотекарских предузећа, објашњавајући да се боре за израчунавање својих вредности због растуће забринутости због ликвидности.
Почела је светска финансијска криза. Банке су доживеле колапс, незапосленост је нагло скочила, а чак и пале поједине владе. Целу деценију, политичари, регулатори и финансијери покушавали су да пронађу начине да зауставе сличне катастрофе.
Кин, један од економиста Кингстон универзитета у Лондону, предвидео је колапс. Говорећи за "РТ", Кин је рекао да би још једна финансијска криза могла да буде "иза угла", уколико се не усвоји фундаментално другачији приступ. Како је рекао "превише смо усредсређени на државни дуг, али је прави проблем приватни дуг".
- Економија Велике Британије није стабилна, што је последица највеће финансијске кризе од Велике депресије, а још постоји недостатак свести у политичким круговима о томе шта је заправо изазвало кризу - рекао је Кин.
Како каже, кризу у Британији није изазвала потрошња владе.
- То је апсурд. То би технички значило да је владина потрошња у Великој Бритнаији изазвала финансијску кризу у САД, што је чиста глупост. Тај приступ нам је донео штедњу последњих десет година, што је само додатно ослабило економију - трвди познати економиста.
Оно што се занемарује, објашњава Кин, је да је ниво приватног дуга у Великој Британији достигао 195 процената БДП-а после кризе. Тренутно је на око 170 процената, то је и даље три пута више од нивоа дуга који је Енглеска прешла пре ере Маргарет Тачер.
- Са количином дуга који само седи тамо, врло је вероватно да ћемо имати још једну кризу, али још вероватније је да ћемо имати стагнацију - каже Кин.
"Зомби економије су се прошли пут извукле"
Главни разлог за забринутост, каже Кин, је оно што је назвао "зомби" економијма, као што су Аустралија, Белгија, Кина, Канада и Јужна Кореја, које су избегле прошлу кризу позајмицама.
Оне сада имају већи терет дуга са којим морају да се позабаве када стигне следећа криза, што би могло да буде између 2017. и 2020. године, тврди Кин.
- Те економије су приближне величине као америчка. Тако да када оне падну, догодиће се криза која ће погодити остатак света - објаснио је економиста.
Кина је посебан случај, тврди стручњак, јер има продужени кредит са годишњом стопом од око 25 процената. Са дугом приватног сектора који превазилази 200 одсто БДП-а, највише личи на презадужене економије Ирске и Шпаније пре 2008. године. Мала нада је и за Аустралију, тврди економиста који је тамо рођен, чији кредити и стамбени балони нису пукли 2008. године. Прошле године, кредит приватног сектора био је преко 200 одсто БДП-а.
- Аустралија данас може да избегне кризу само тако што ће је одложити до сутра - каже Кин. Погледајте ОВДЕ како Готовина шпијунира српске фирме. Извор: Блиц
