Председник Србије, Александар Вучић, први пут је јавно изјавио да је под притиском Запада због односа Србије са Русијом.
,,Први пут говорим о томе на овај начин. Више је немогуће појавити се било где на Западу, да Вас не би питали о Русији.“ – рекао је Вучић, уз напомену да притисак долази од стране ,,великих држава“.
… Ништа ново Вучић, наравно, није рекао. Притисак на његову земљу не траје само годину, ни деценију – он почиње од безусловне подршке Запада Србима који су променили веру у католицизам или ислам, који су против православних земљака, и завршава са ,,хуманитарним бомбардовањем“ (термин организатора распада Чехословачке и првог председника њеног остатака – Хавела. Успут, хвала му за овај термин зато што он мало боље одражава пример западног лицемерја).
Укратко, чињеница је да ће Запад на сваког председника Србије вршити притисак са циљем да разбију не само њега, већ и целу државу – то је очигледно било и раније.
Зашто баш сада председник Србије није издржао и јавно је проговрио о притиску: очигледно је да се притисак повећава. Данас код Американаца има веома много јавних пораза на другим пољима деловања, до те мере да се они сада жале на плаћене од стране Америке терористе у Сирији, чијом кривицом ,,Руси могу да победе“. И баш због тих пораза, они могу да пожеле да победе на било којем другом пољу.
Али није само у томе ствар. Ради се и о томе да границе снаге људи и држава нису бесконачне. И врло лако може бити да се председник Србије само уморио од ћутања – и отворено рекао оно што са њим раде, мислећи ,,да горе неће бити“ (мада је обично ова нада неоправдана, јер по правилу увек постоје начини да се ствар погорша).
… Па, како се борити са тим? Један од Хемингвејевих јунака – ако се не варам, у роману ,,Имати и немати“ – каже: ,,Човек сам не може ништа“. По мом мишљењу, то се у извесној мери односи и на државу. Наравно, постоје околности у којима држава може сама, али је и даље веома пожељно да има и друге савезнике, осим своје војске и морнарице. И што је мања држава, више су јој потребни ти савезници.
Сада се многи код нас чуде зашто Запад слама Црну Гору (у ствари, да разјаснимо, та држава мало чиме може да допринесе могућностима НАТО-а. Шта више, она је прилично нарушила репутацију НАТО-а у том смислу да начин на који су је приморали да ступи у њихов блок, крши остатке репутације самог схватања демократије. Народу је демонстартивно, дрско и више пута ускраћено право на референдум, а оне који се изборе за то право, прогласе завереницима). Питање је, зашто кварити углед? По мом мишљењу – зато што Црна Гора одваја Србију од мора. Са распадом савезне државе Југославије, која се састојала само од Србије и Црне Горе у последњој фази распадања, Србија се нашла потпуно изолована и окружена непријатељима са различитим степеном тог непријатељства. На пример, размотримо Ђукановића, који заузима у Србији исти положај као и Порошенко у Русији (то јест, он је председник малог комада земље који је откинут од велике државе и спреман је да почини било какав злочин, само како би спречио поновно уједињење).
И сада, када је Србија опкољена, наравно, јако је тешко да јој се помогне. Ипак, надам се да су Срби народ довољно паметан народ да нађу начин за сарадњу са врло малим бројем својих пријатеља.
Истина, морам да кажем да помоћ Србима не може бити безгранична. И зато што Русија има и других проблема. И зато што чак и Бог помаже онима који помажу сами себи, а и ми још увек нисмо сигурни да ће Србија, када се суочи са питањем ,,заштитити се или капитулирати“ (а то питање је постављено више пута, и, нажалост, последњих деценија Србија је константно бирала капитулацију), овај пут радије изабрати да буде заштићена.
Како ми уопште схватамо појмове ,,капитулација“, ,,слом“ у односу на државу – посебно на Србију (или Црну Гору)?
Верујем да су великом броју Срба напунили главу истом реториком, која је коришћена и против већине руских грађана Украјине. Дакле – ,,Западно корито је обилно, дођите на њега, и вама ће дати бесплатно“. Али такве мисли се лече више или мање брзо, најпоузданијим терапеутима на свету – глађу и хладноћом. Мислим да ће у блиској будућности исти ти Црногорци да се увере да су НАТО-у потребни само као топовско месо, а Европској унији као пашњак. И онда можемо тражити међу њима људе који не само да схватају ко је крив, већ који и размишљају шта да раде.
У Украјини, одговоре на ова питања, такође, уопштено многи покушавају да нађу, али том народу су напунили главу причама о злим ,,москаљима“*, који нападају отаџбину, а Украјинци (као и остали Руси) су у стању да трпе много док верују да је то за добробит државе и народа. Зато у Украјини глад и хладноћа терапеутски помажу у веома ограниченом обиму. А ево, у Црној Гори, где покушавају да измисле ,,москаље који нападају“, али неуверљиво, и у Србији, којој се обично намеће од стране Запада нека врста аналогне ,,немачке послератне свести“, са теретом кривице и потребе да стално плаћају и кају се – овакав сценарио се тешко спроводи.
Узгред. Садашњи црногорски прогон руских становника (а много наших сународника, у искушењу ниских цена је купило тамо некретнине) треба са наше стране да има потпуно разумевање по принципу ,,нећете – не морате“. Руску имовину у Црној Гори би требало продати, а грађани и капитал морају да се повуку из надлежности непријатеља. Какви су очекивани губици црногорског туристичког бизниса због политике тренутне црногорске власти – и сами Црногорци већ говоре много, шаренолико и без цензуре о томе.
Разуме се, Срби имају веома мало могућности да се сами бране. Они су ограничености својих снага одлично свесни (сетите се оне чувене изреке ,,Нас и Руса 300 милиона, нас без Руса пола камиона“). Али, било како било, једино након што Србија изабере опцију ,,заштита“, а не ,,капитулиција“, ми можемо да им помогнемо.
Ја сам, узгред, сигуран, да ако Србија покаже вољу за самоодбрану – нећемо јој помоћи само ми. Пада ми на памет, на пример, Народна Република Кина. Кина је у више наврата и на много начина показала да јој је потребна лука у Европи. У принципу ја не искључујем могућност да ће Кина потражити начин за реинтеграцију Црне Горе са остатком Србије. Ово је, наравно, врло оптимистична нада: Кина покушава да делује чисто економским средставима, и само потпуно уверена да Ђукановић неће желети да зарађује на кинеском транзиту, већ да покаже своју лојалност Американцима, она ће почети да размишља о проналажењу боље компатибилног партнера у откинутом комадићу Србије (Црној Гори). Замислите се о тој могућности.
… Вратимо сереалним могућностима да се Србија ослободи притисака са Запада. То, разуме се, неће бити једноставно. Као што је већ речено – Србима се намеће потпуна ,,морална беспомоћност“, коју слави савремена Немачка. Али, како би се тај програм потпуно остварио у Србији, потребне су две ситнице. Прво, вишегодишња окупација. Друго, реални докази страховитих злочина које су починили Срби (који су, како се сваки пут до сада испоставило, једноставно фабриковани у читавој антисрпској пропаганди на Западу).
Стога, потпуно сломити Србију, претворити је у аналог Немачке после Другог светског рата – биће изузетно тешко. И то нам оставља наду.
<em>* "москаљ" – шовинистички надимак, који су осмислили грађани Украјине и Белорусије, а који се односи на представнике Русије и руско становништво уопште</em> Прочитајте ОВДЕ шта је Милићка рекла о Ланету Гутовићу!
Извор: РИА Новости / Говори Србија
