Најновије

Зашто је Пјонгјанг изабрао баш Гвам за демонстрацију својих нуклеарних потенцијала?

Евентуални превентивни напад САД на Северну Кореју кренуо би са Гвама, и то објашњава зашто су се Севернокореjци зарекли да ће са четири ракете „Хвасонг 12“, усмерене ка том острву, покушати да пошаљу најјасније упозорење Американцима.

 

Гвам (Фото: Јутјуб)

Гвам, мало америчко острво у Пацифику, нашло се ових дана у средишту засад само вербалног сукоба Северне Кореје и Сједињених Америчких Држава.

Наиме, становници овог острва страхују да би се могли постати мета ракета севернокрејског лидера Ким Џонг Уна, који следеће недеље треба да одлучи да ли ће у дело спровести план својих сарадника о лансирању балистичких ракета у воде у близини Гвама. Пре неколико дана „Вашингтон пост“ је објавио да је Северна Кореја направила минијатурну нуклеарну бојеву главу која може да стане у ракету, а да укупно у тој земљи има око 60 нуклеарних уређаја.

Новинар и дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић каже да ово острво има веома занимљиву историју и велики стратешки значај за САД.

Ко је све освајао Гвам?

„Гвам је мало острво које лежи око 4.000 миља западно од Хаваја, а око 2.200 миља јужно од Северне Кореје, односно Корејског полуострва. Иако има свега 550 квадратних километара са око 160 хиљада становника, доста је густо насељено. Магелан га је открио у 16. веку, мада је оно већ око 4.000 година било настањено домородачким становништвом из племена Чаморо, које данас чини око 40 одсто становника, док је око 25 одсто њих пореклом са Филипина. Американци су освојили Гвам 1898. године, после америчко-шпанског рата и иако оно нема статус државе САД, Гвамљани за себе имају мото — где Америка почиње“, објашњава Коркоделовић.

Војни аналитичар Андреј Млакар каже да становници острва, иако су готово сви рођени Американци, немају право гласа на председничким изборима и додаје да су  пацифичка острва попут Гвама и Тинијана постала посебно значајна током Другог светског рата јер су на њима изграђени аеродроми са којих су полетали стратешки бомбардери Б-29 у бомбардовање Јапана. 

Борислав Коркоделовић напомиње да су Јапанци ово острво освојили одмах након напада на Перл Харбор, али су га Американци поново стекли две и по године касније. Како каже, војну ваздухопловну базу „Андерсон“ обилато су користили и током рата у Вијетнаму, нарочито за бомбардовања Ханоја.

Андреј Млакар се слаже да је ово острво добило још већи стратешки значај за Америку током Хладног рата.

„Америчка морнарица и ваздухопловство су преко тог острва спречавали експанзију комунизма из Русије и Кине на подручје Југоисточне Азије. Између осталог, у време Корејског рата управо су амерички стратешки бомбамбардери Б-29 полетали са Гвама и гађали циљеве на територији севера, да би оно касније постало главно упориште одакле су бомбардовани Северни Вијетнам, Лаос, Камбоџа и делта Меконга“, каже Млакар.

„Врх америчке стреле“

На Гваму се данас налази велика поморско-ваздушна база.

„На аеродром ’Андерсон‘ слећу стратешки бомбардери Б-52, а по потреби и нарочито сада у контексту севернокрејске кризе, авиони Б2 и Б1. Ту је и поморска база где се лоцирају поморски десанти, пре свега маринске експедиционе бригаде и одред нападних нуклеарних подморница класе ’Лос Анђелес‘. На Гваму је 2013. године стациониран и елемент мобилне противракетне одбране САД, систем ТХААД“, објашњава Млакар.

Борислав Коркоделовић каже да се у бази на овом острву налази око 6.000, а неки кажу чак и 13.000 америчких војника заједно са породицама, па оружане снаге заправо заузимају негде око трећине тог острва. Ту је и обиље резервног материјала, складишта, као и резервоари за бензин.

„Сами Гвамљани за себе кажу — ми смо врх стреле, али бисмо више волели да смо задњи део стреле, и то можда најбоље осликава значај овог острва у америчкој војној стратегији на Западном Пацифику. Евентуални превентивни напад САД на Северну Кореју у ствари би потекао са Гвама и то објашњава зашто су се Севернокорејци зарекли, бар вербално, да ће са четири ’Хвасонг 12‘ ракете на неки начин покушати да пошаљу најјасније упозорење Американцима“, напомиње Коркоделовић.

Стварна претња или одвлачење пажње

Овај став дели и војни аналитичар Млакар који додаје да Пјонгјанг на Гвам гледа као на најближу америчку тачку која би се могла наћи на њиховом удару и због тога што Севернокорејци, између осталог, желе да провере ефикасност противракетног система САД. То, како каже, Американце додатно забрињава у читавој овој причи.

„Северна Кореја циља Гвам, али не мисли на удар на војну базу већ, по свој прилици, намерава да у случају америчког напада баци нуклеарну бомбу на 40 миља од самог острва. Она би при паду у воду изазвала подземну експлозију, а потом и разорни цунами који би поклопио острво и изазвао већу штету од директног напада на  војну базу“, упозорава Млакар.

Он додаје и да постоје спекулације да читава ситуација са Пјонгјангом и Гвамом представља „маскировку“ Ким Џонг Уна, јер постоје назнаке да се Северна Кореја припрема за ново лансирање балистичке ракете директно са нуклеарне подморнице, која би требало да прелети Јапанска острва и падне у Јапанско море. 

Борислав Коркоделовић, међутим, сматра да су међусобне претње Пјонгјанга и Вашнгтона једна велика игра како би се створио терен за директне преговоре, тим пре што је поузданост севернокорејских ракета под великим знаком питања.

„Верујем да је све ово само подизање тензија после којих би сви требало да буду сретни јер су се председник Трамп и Ким Џонг Ун сагласили да могу да отворе неку врсту преговора. То је оно на чему Северна Кореја инсистира, њу интересују само директни преговори са Вашингтоном. Не занимају је посредници, а Пјонгјанг нарочито не интересује да у тим преговорима учествује Јужна Кореја, коју сматрају марионетском државом под окриљем Сједињених Америчких Држава“, оцењује Коркоделовић.

Прочитајте ОВДЕ колико се милиона људи у Северној Кореји пријавило за војску?

Извор: rs.sputniknews

Бонус видео

Претња Пјонгјанга да ће испалити четири ракете према америчкој територији Гваму узбунила је цео свет. Власти острва Гвам издале су обавештења грађанима како да се понашају ако дође до напада. Ту су смештене две америчке војне базе, а Гуам је и популарно туристичко одредиште.

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА