Најновије

БОЉЕ С КРИМОСИМА НЕГО С ЂУБРЕТАРИМА: Радије иду у затвор него да чисте улице!

Иако веома популаран у свету, друштвено користан рад, или рад у јавном интересу, као алтернатива затворској или новчаној казни, у Србији је и даље непожељан, будући да се грађани пре одлучују да своје казне плате или одслуже у затвору, него да чисте улице или се старају о старим и болесним лицима.

Кадар из српског затвора (Фото: Јутјуб)

Према подацима прекршајног суда у Београду, тај суд је од 1, марта 2014, када је уведена та могућност, изрекао 2.223 казне рада у јавном интересу уместо новчане казне, што чини тек 1,12 одсто свих изречених замена којих је протекле три и по године у овом суду било 198.142, навео је председник тог суда Милан Мариновић.

Како је замена новчане казне за рад у јавном интересу - добровољна, односно окривљени мора да буде сагласан са њом или да сам тражи ту опцију, окривљени су према овим подацима у скоро 99 одсто случајева пре пристајали на принудну наплату или замену новчане казне затвором. 

Иначе, новчана казна се мења по принципу хиљаду динара - дан затвора, или хиљаду динара - осам сати друштвено корисног рада. 

Могуће је изрећи најмање 20 сати а највише 360 сати рада у јавном интересу.

Као самосталну казну коју је од прошле године могуће изрећи за прекршај из Закона о јавном реду и миру, Прекршајни суд још није изрекао ниједну правоснажну пресуду са казном рада у јавном интересу, рекао је Мариновић, који се залаже да се та казна уведе и за неке прекршаје предвиђене Законом о безбедности саобраћаја на путевима.

Да Срби нерадо раде у јавном интересу показује и пример из 2014. године, када је Прекршајни суд у Београду након мајских поплава све прекршајне налоге мењао радом у јавном интересу и то у Обреновцу.

Мариновић наводи да се суд на тај корак одлучио у намери да учини добро свима, па је махом новчане казне од 5.000 мењао за рад у јавном интересу

"Од око 2.500 тих решења, 666 њих је постало правоснажно и послато Поверенику за извршење алтернативних санкција. Од тога 37 лица је платило казну, а само један човек је казну одрадио", каже Мариновић.

Он је такође указао на проблем дуготрајне процедуре замене и кратког рока застарелости за извршење правоснажног решења од две године.

Према његовим речима, у пракси се често дешава да окривљени коме је новчана казна преиначена у затворску, пред судом тражи замену у друштвено корисни рад, али до тога ипак не дође, јер једноставно не успева да се договори с повереником за извршење санкције о томе шта ће конкретно радити уместо да иде у затвор или да плати казну. 

У том случају повереник мора да обавести суд о томе, а суд треба опет да промени своје решење и казну преиначи у затвор, док време пролази и рок од две године за извршење застарева.

Мариновић каже да би повећење рока застарелости на четири године отклонило овај проблем, и очекује да у будућности систем друштвено корисног рада и у Србији профункционише као на западу.

Осим за прекршаје, ова казна може да се изрекне за блага кривична дела за која је запрећена казна до три године затвора.

Прочитајте ОВДЕ исповест Вука Рашовића, светске џудо легенде који је тренирао Гурија, Баџу и Сенту.

Извор: Танјуг

Бонус видео

Документарац о српским затворима.

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА