Правда

Данашња Америка није Немачка 1933. године, али повици о "крви и земљи", запаљене бакље, нацистичка салутирања и насиље према онима који су томе дошли да приговоре - цело то фуриозно показивање наоружаног етнонационализма - буди успомене на језиву прошлост, пише угледни Економист, коментаришући недавна збивања у америчкој савезној држави Вирџинији у чланку "Како Немачка одговара на политику крви и земље". Једнак осећај узнемирености изазивају и амбивалентне изјаве Доналда Трампа и неких његових медијских присталица у реакцијама на догађаје у Шарлотсвилу. Немогуће је описати колико су те реакције различите од начина на који се с оваквим стварима носи Немачка, која је данас пример државе која политици "крви и земље" (Блут унд Боден) не да ни милиметар уступака, пише немачки лист. Све почиње са значајем који се придаје сећању на то где је таква политика водила у прошлости. Сваки немачки ученик током школовања мора да посети концентрациони логор. То је есенцијални део школског система, баш као и учење абецеде или таблице множења. Градови широм Немачке праве су галерије сећања. Улице и тргови носе називе по припадницима покрета отпора. На плочницима су на малим квадратима пред местима на којима су некада живеле жртве холокауста уклесана имена и подаци о њима. Улице су пуне плаката којима се одаје почаст појединим скупинама прогоњених људи, плоча са именима концентрационих логора ("места хорора која никада не смемо да заборавимо"), а у самом Берлину налази се велики споменик жртвама холокауста који представља лавиринт од 2.711 сивих бетонских блокова различитих величина. Мутну границу, можемо је назвати Трамповом зоном, између конзервативног мејнстрима и екстремно десних покрета попут антиисламске ПЕГИДА-е или екстремистичке странке НПД углавном није дозвољено прећи. Изразито се ретко толерише релативизација екстремно десних симбола, чак и у виду "ироније", коришћења другачијих фраза или умањивање њиховог значаја. Линија између прихватљивог и неприхватљивог је прилично јасно повучена. Ангела Меркел је рекла да сама будућност Немачке почива на разумевању холокауста као "ултимативне издаје цивилизацијских вредности". Када је Бенџамин Нетанијаху сугерисао да је велики јерусалимски муфтија био тај који је Хитлеру дошао са идејом истребљења Јевреја, Меркел је пристојно али одлучно исправила израелског премијера - "Немачка не бежи од своје одговорности за Холокауст". Мартин Шулц њен супарник на скорашњим изборима, неретко истиче да АфД (ултранационалистичка партија која очекује своје прво место у Бундестагу) није "алтернатива за Немачку" него "срамота за Немачку". Најтиражнији немачки дневни лист "Билд", десне оријентације, критиковао је нека владина решења избегличке кризе, али са поносом подупире принцип да странцима којима треба помоћ ваља пружити добродошлицу. Тако је 2015. тадашњи главни уредник Билда чак примио неколико избеглица у властити дом. Резултат свега овога је трезвена јавна дебата без вишка емоција, чему су склоне јавности у другим државама. О терористичком нападу у Берлину прошлог децембра извештавало се строго чињенично и без дизања панике, сасвим супротно реакцијама у англосаксонским медијима (и на "твитер" профилу Доналда Трумпа). Слобода говора се не доводи у питање, али ово право на изражавање строго је ограничено од права на публицитет или права на прихватање. Када је члан АфД-а Хоке развио немачку заставу у једној телевизијској емисији како би "обележио хиљаду година Немачке" (што је фраза која асоцира на нацисте), други гости емисије, и десни и леви, назвали су га "гнусним". Немачка јасно на својим плећима носи јединствен терет прошлости. Протести у Шарлотсвилу, у склопу којих се марширало под заставама Конфедерације против намере да се уклоне конфедерацијски споменици, представљају амерички подсетник на то. И заиста, нацисти су надахнуће проналазили у законима Џима Кроуа, а сегрегацију су разматрали као могући модел примењив на немачко друштво. И државе које нису имале везе са холокаустом могу много тога да науче из немачке зреле, савесне и опрезне културе сећања. У Америци би то могло за резултат да има уклањање симбола Конфедерације са јавних површина. То би сигурно за резултат требало да има проглашавање протеста у Шарлотсвилу неприхватљивима (не доводећи у питање њихово право на мирне протесте). А то би и за резултат требало да има називање Трампових најновијих изјава њиховим правим именом - моралном грозотом, закључује "Економист". Најновије поделе у америчком друштву достижу врхунац и, како многи сматрају, могу довессти чак и до грађанског рата у тој земљи. Више о томе прочитајте ОВДЕ. Извор: Блиц