Тај лист ових дана у серији чланака анализира ВТБ-ове и кредите Сбербанке некадашњем Тодорићевом концерну.
На основу те процене о дугу “Агрокора”, а званични податак ванредне управе “Агрокора” да компанија дугује 40 милијарди куна, “Ведомости” прогнозирају да ће милијарду и 400 милиона евра које су ВТБ и Сбербанк позајмили “Агрокору” бити “највећи фијаско руских државних банака у иностранству”.
Позивајући се на неименоване изворе у Сбербанци и ВТБ банци, руски пословни лист наводи да је Сбербанк у својим банкама већ “резервисао” милијарду евра за случај да остане без ичега у расплету пословне кризе “Агрокора”. Исто тако, “Ведомости” располажу податком да ВТБ није, попут Сбербанке, резервисао 300 милиона евра позајмљених Тодорићу.
Разлика између две руске државне банке јесте и та да се ВТБ одлучио за ново кредитирање “Агрокора”, а Сбербанка је то одбила и покренула судске тужбе, о чему је ванредни повереник “Агрокора” Анте Рамљак известио у свом овонедељном извештају.
Извори из Сбербанке за московски пословни дневник уопште не спомињу тужбе, него се жале да банка у контактима с хрватским властима наилази само на обећања и заклињање у заједнички интерес да се посрнули концерн спаси, уместо, истичу, да се дају јемства за поврат дугова.
И овде су присутне оптужбе на рачун Ивице Тодорића и некадашњег менаџмента “Агрокора” да су прикривали стварно стање у концерну. Па се тако говори и о томе да се “Агрокор” након 2014. задуживао на унутрашњем тржишту Хрватске, мимо банака, о чему, кажу извори “Ведомости”, кредитори нису имали појма.
“Компанија “Адрис” издала је “Агрокору” кредит уз осигурање за поврат на дионицама “Конзума” и “Јамнице”, о чему вјеровници “Агрокора” нису ништа знали”, жали се извор Сбербанке “Ведомостима”, које је ипак највише занимало зашто се Сбербанка упустила 2014. у кредитирање Тодорића иако се знало да је презадужен.
Лист је добио одговоре својих неименованих суговорника да су банкари полазили од тога да је реч о највећем подузетнику на Балкану који је под заштитом владе матичне државе. Подсећају и на то да је крајем 2014. Тодорић с групацијом “Ротхсцхилд” договарао излазак на берзу, односно јавну понуду деоница “Агрокора”.
Испада да су руски кредитори веровали у раст малопродаје у трговинама на Балкану чији је значајан део контролисао Тодорић, чак и када им се поново јавио за кредит од 350 милиона евра, који је, у мају 2016., такође добио.
“Међу осталим, Тодорић је дао личне гаранције за поврат новог кредита”, тврде извори за “Ведомости”, не прецизирајући каква су то “лична јемства” оснивача “Агрокора”.
Неоспорно је, према ономе што су утврдили руски медији, да се “Сбербанк у позајмљивању првих 600 милиона евра “Агрокору” није заштитио на уобичајени начин како то банке чине. То, тврде исте анализе, банка није учинила ни приликом одобрења истој компанији нових 350 милиона еура 2016., као ни приликом позајмице додатних 100 милиона евра кредита током ове године.
А није, закључују “Ведомости”, било основе веровати да ће “Агрокор” редовно враћати дуг на који се обрачунава значајно већа камата од уобичајене за такву компанију у време када се зарачунавала.
Коментришући одлуку Сбербанке из маја ове године да одмах прода пакет деоница ‘Меркатора’ које је Тодорић дао у залог за један од кредита ‘Агрокора’ код руске банке, ‘Ведомости’ процењују да приход од те продаје не може бити већи од 180 милиона евра. Реч је о 18,5 одсто деоница ‘Меркатора’. Погледајте ОВДЕ шта се дешава са српским особљем амбасаде у Македонији. Извор: Слободна Далмација
