Правда

Пише: Бранислав Р. Булатовић Најважнија ставка је монополистички приступ капиталу , али да не залазимо у основне представе које се увек могу наћи на Википедијиној енциклопедији, овде ћемо се позабавити кратко, али садржајно о оном мистичном делу бајке. Она се одвија бар 25 година на очи целог света , мада опет непотпуно јасно и оправдано на који начин је постигнута стимулација такорећи тог светског револуционарног процеса. Наравно и откуда je придошао такав диктат. И ако би настојали да тај метод окарактеришемо назвали би га небаналним. Такође се не може категорички тврдити да сама рецесија није вештачки изазвана, а небитно да ли смерно или нехотице,када се присетимо колико је само неравномерна дистрибуција новца у дивље предаторском капитализму, услед  експанзије по деведесетим, продубила разлику између класa да је просто средина и нестала. Кориштење силе текло је преко култа златног телета где је капитал био тај коме се требало по редовној принуди поклонити. Док није дошло до критичне мере где сила умало није остварила замајац да зготови на геополитичком нивоу још пар ситница, променом неколицине наводно превазиђених закона при најистакнутијим светским институцијама.Као што је слично начинила и агенда 21, којом се иначе условљавала цивилизација ради прогреса. Капиталу као вештачком власнику се код тумачења дојучерашње елите требало поклонити  због утишавања светске рецесије као и слома берзе, услед чега се човечанство замало повратило у мрачни средњи век. Као да корупција менаџера изнад самих власника није манипулисала ни под разно. Допринос прихватању затеченога и готовога стања је дао свакако и светски екстремизам који такође може неком слободоумнијем да се учини уметнут или једнострано гледано као фракцијски. А како обично већином случаја и бива после се упућује под заштиту интервентног Доминиона. И без теорије завере  опет цео феномен би се могао посматрати као замена теза. Тасамозвана елита је тако и многе слабије регионе начињавала нестабилним, пуштајући их низ воду и касније преусмеравајући ток капитала у сигурне оф шор рајеве, који само на изглед одговарају тим локалним државама,а које су дозволиле инсталирања док је заправо главни адресат иста елита. Она елита која је културно заобишла екстра профит за пријаву и сконцентрисала енормни капитал тамо негде у недодирљиве пределе света и то је представљало за њих ту саморазвојност, као једна опрека помињаној рецесији. Значи да није било довољно само остварити позамашан профит него и покренути га нa такав начин да сам одржава себе у перспективи. Оне подружнице које су биле више самосталне и мање послушне иcтрпиле су репресију као Кипар и Швајцарска. Ох, како су још случајно и неутралне! Све то време обични препродавци, они ван тргова и пијаца, из нижих друштвених слојева, парадоксално су оцрњивани као сива економија,  чиме је скретана пажња и акценат на ред и педантерију. Стварајући уз медијску помоћ виртуелну башту, приказано је све као повратак златном добу човечанства и уз помоћ технотроније као споредне полуге употпуњавала се митска симулација. Механизам је подразумевао, као што је већ поменуто, да се  одреда државе одрекну суверенитета као један „допринос за опште добро“ и да буду тек менаџери при заступању интереса  корпорација код велике конкуренције,па и оних које можда нису још мултинационалне. Ишло се дотле те су неке издејствовале и „патентирале“ да имају упоредне амбасаде са државом. Неки би их назвали дубока држава мада је и то опет блага и делимична представа замоћалих структура и институција јер потпуни оквирни назив би словио као светска влада. И спасавање њеног империјалног статуса. Њена сврха је била тајна контрола светског процеса, као и кориговање код критичних ситуација - глумљење кризног штаба у светским институцијама. Технотронија је успут била представљана и као нешто што је узроковало део кризе због умањивања индустријализације као што је на пример компјутеризација, па и сам интернет који је подесан за нетрадиционално трговање, а и индустријску шпијунажу. Кроз субкултуру понуђено је усвајање, напречац кроз модернизацију, још прегршт ствари као на пример ГМО. Та храна која, иако конкурент домаћем здравом производу, ипак даје изговор за опстанак на лагеру и стандардизацију јер храни јефтиније и прави доступност сиромашнима. И ето, опет је ту поновљени мотив, нестворено, него контролисано благо -алхемија. И државе и бизнисмени су увлачени у дужничко кредитно ропство и директну зависност од ММФ-а и Светске банке, који су дали себи за право преко агената на обе стране да условљавају низ суверених држава и мега корпорација  што је практично једнако уцењивању и претњама санкцијама, а што је у суштини и природи криминално. Да и не помињемо ниподаштавање и преотимање стратешких интереса код суверене државе. А иначе, некада је припадало у заштитни законски оквир као нешто од виталног значаја, а у супротном третирано корупцијски. Али као што поменусмо, оно је ревидирано, па и сам акт преваре, као нешто превазиђено и успоравајуће. Кредитни и обични новац који је још од настанка био од стране филозофа тумачен као нешто што не би требало да иде у исту ствар, али нигде и никада није било и прихваћено због моћи картела. Ипак настала је пауза са новим крупним политичким личностима,  али и због неодложиве експанзије у свемир због које би, ако још стагнирамо, довели под упитно и још нешто. Дакле нужан је нови вид удруживања код уздигнућа врсте. Незаобилазно је поменути, због карактерисања елите, и њихов однос према радништву матичних држава и умањивање њихове цене рада где спада и увожење миграната из нестабилних региона света. Исто тако и селидба читавих фабричких погона на исток због блискости сировина и јефтине радне снаге и дохотка. Поред несмотреног дохотка ту је и заобилажење царина. Преко платних картица елита је стицала увид у потрошњу па је тако замишљано и скоро чиповање популације због бољег праћења ситуације. Морал, етика, истина, едукација и информација из истих разлога се подређиваху све више комерцијализацији , а удаљаваше од њене основне сврхе као јавног сервиса друштва. Форсирана је забава и потрошачки карактер и тако уздизан хедонизам и профит до нивоа опсесије. Претпоставља се од неких и виртуелно платежно средство , што исто умањује праћење трансакције и честа варирања. Јер није важан ни капитал, колико обећано  богатство , па нека је можда и нереално, али ипак , прича има неку своју моћ. Међутим ,иуз демонтаже већег дела униполарног предзнака од стране најважнијих председника САД и Русије, преостало је могуће  искушење  од  НАТО функционера, бар док се не оформи европска засебна војска. А што већ увиђају кључне старешине из Брисела. Јер лобисти елите ужурбавају и покрећу кампању гомилајући пажњу код обадва портала старе гвоздене завесе, не би ли некако исхитрили какав нови изговор о својој незаменљивости. Треба бити опрезан, јер блискоични сукоб још траје надомак оне еденске јабуке. Дакле, глобализам  да, али униполарност не, јер некаква елита не може бити носилац суверенитета, него врста која је у стању створити бићевито, и у томе је заправо сва епохалност. Не заборавимо,демијуршки је  налог обликовање , а не стварање.Јер оно припада вишем фактору. Живела авангарда, нека је прав свет на дану ономе. Извор: Правда А шта се дешава са испоруком С-300 Србији, и хоће ли је бити, читаје ОВДЕ став руског аналитичара.