Пише: Захар ПрилепинОн је том приликом такође јасно ставио до знања да му снабдевање Украјине оружјем од САД није по вољи. Цитирам: "У самопроглашеним републикама има довољно оружја, укључујући и оно заробљено од противничке стране – од националистичких батаљона и тако даље. И ако америчко оружје доспе у зону сукоба, биће тешко предвидети како ће се понашати поменуте републике. Можда ће они послати своје оружје у друге конфликтне зоне, и то баш оне које су неуралгичне тачке за оне који сада стварају проблеме у непризнатим републикама". Поводом мировњака Порошенко је изјавио нешто у смислу да ће се до 20. септембра, одредити према овом питању. Па у смислу да ће се консултовати са америчким пријатељима и дати "одговор", који ће му бити достављен на пушкици. Шта све ово значи ако преведемо са дипломатског језика? По тачкама. Москва не крије своју заинтересованост да се замрзне конфликт у Донбасу на неодређено време. Док се у Кијеву за годину, три или пет дана нешто не сломи. А тамо ће се нешто обавезно сломити. Порошенко ће се свима попети на врх главе, затим ће свакако почети борба за власт, а тада... све опције ће бити на столу.

Трећа сила

У циљу замрзавања сукоба мировњаци ипак највише одговарају: Украјина већ две године на сваке две недеље подбада своју војску на повратак у Донбас, те, ако је икако могуће, како толкују по Кијеву, успут ће од силнога залета проклизати до Ростова. На сваких месец и по дана армија ДНР принуђена је да украјинске визионаре превентивно спушта на земљу. И спушта их. Ако се настави по старом, пуцање неће престати, и, што је најстрашније, гину мирни грађани. Жртве међу припадницима оружаних снага обе стране драматично су велике, и повремено чак надмашују губитке из најозбиљнијих борби 2014-2015. године; али се вешто скривају. Избор је на крају прост: или још годину, две или три ратовати, не померати се с места, наставити међусобно убијање при не баш артикулисаним стратешким циљевима (предњи део не мрда); или напасти – што је из разних разлога, изузетно проблематична одлука. Или, коначно, увести трећу силу. Иако је "трећа сила" – такође комплексно питање, јер ће се међу мировним снагама, наравно, појавити и Руси. Порошенко је савршено свестан да се Донбас не може силом заузети. Његов рејтинг у вези са тим питањем пада, и зато ће му варијанта са миротворцима омогућити да пролепша своју њушку: ето, сада нам Запад стиже у помоћ, све ће бити у савршеном реду. Али све ће бити тако како ће бити: Донбас се никад неће вратити у Украјину. Што се тиче друге Путинове изјаве о томе да ДНР такође може да продаје своје оружје било где – то је, како кажу, мастер црни тролинг седми дан. Није ни чудо што су се постмајданске друштвене мреже тако тргнуле по принципу "јел' то он о нама?". Наравно, ДНР и ЛНР никоме неће испоручивати своје наоружање, са друге стране, војске поменутих Република имају довољно снаге да изведу смелу офанзивну операцију и лично "испоруче" своје оружје, рецимо, у Маријупољ.

Решење се одлаже

Овај сигнал послат је пре свега глобалним играчима: САД, Немачкој и другима. Значење сигнала: хајде да спустимо лопту сада, а затим ћемо касније да се раскусурамо. Судећи по свему, догађаји ће се одвијати у том правцу. Минуси: пројекат Велика Новорусија одлаже се, али он је већ одложен, и то не јуче. Плусеви: коначно ће престати да пуцају и гину у ДНР и ЛНР, а Република ће бити у могућности да се озбиљно и мирно позабави изградњом и да комплетно доврши одавно започет процес преструктуирања своје економије пут руске привреде. Кијевска страна ће наставити да кљука своје несрећне грађане бескрајним лажима о "хаосу и пљачки" у ДНР и ЛНР, одакле на месечној бази беже мештани, официри и руски новинари (али никако већ четврту годину заредом да некуд и побегну). У суштини, Украјина ће замрзнути себе у стању, у коме је држава на путу за ЕУ за три године изгубила територију нешто мању од Израела, а већу од Јамајке, налазећи утеху у чињеници да није изгубила више. Резултат осредњи; дај шта даш. Људи Донбаса заслужују мир. На крају крајева, решење ситуације се одлаже. И највероватније то опет није пут ка миру. Можемо тек да се надамо да ће у наредних годину, две или пет мајдански ударници оманути у својој намери да претворе млађа поколења која су сада у вртићима, школама и на универзитетима у окореле и неизлечиве русофобе. Време ради против њих. Време ради против нас. Време ради за себе. Ћутим и чекам. Све што је било у моћима народа Донбаса, народ Донбаса је урадио. На крају крајева, испоставило се да постоје ствари које не могу тек тако да се сломе. У међувремену, Порошенко је изнео предлог на који је Кремљ брзо одговорио. Више о томе прочитајте ОВДЕ. Извор: Рен ТВ (Превео Зоран Драгановић)