Најновије

КРШЕЊЕ ЗАКОНА У ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ: За катедром дневно 400 сати, раде на чак пет универзитета!?

Поједини професори универзитета, на папиру, дневно раде и по 400 сати! Ангажовани су и на по пет факултета у исто време и на сваком са пуним радним временом, иако закон каже да професор може да ради сто одсто у једној установи и додатних 30 у другој, са дозволом матичне катедре.

Правни факултет у Београду (Фото: Јутјуб)

О овим "прелетачима" причало се и раније, али се сада, када је Министарство просвете покренуло Регистар наставника и истраживача, први пут јасно виде сви који се незаконито воде на неколико факултета.

Да су се сви ови професори одмах "зацрвенели" у регистру, да су позната њихова имена и презиме, као и функције, потврђује министар просвете Младен Шарчевић.

- Чекам детаљну анализу, са именима и презименима, али тачно је, постоје и они који раде на три, четири, па и пет факултета - каже Шарчевић. - Чим добијемо све податке, припремићемо извештаје и реаговаће инспекција. Послаћемо дописе и институцијама и појединцима који крше закон. Не може име и титулу једног човека пет факултета да користи као референцу када се акредитује.

Реч је о томе да је факултетима потребан прописан број професора и доктора наука да би добили акредитацију и радили легално. У недостатку сопствених кадрова, многи приватни факултети ангажују колеге са конкурентских високошколских установа, којима плате само да би искористили њихово име за акредитацију. Својевремено је бивши ректор Универзитета у Београду говорио да се поједини професори у време акредитације продају као фудбалери у прелазном року.

Министар најављује да ће се овој појави стати на крај, а да је тога било и раније, потврђује и проф. др Ђамил Долићанин, председник Комисије за акредитацију.

- Често смо наилазили на имена истих људи у пријавама за акредитацију различитих факултета и високих школа. Тада им пошаљемо упозорење и тражимо да пошаљу допуну документације, тј. да ангажују другог професора - објашњава проф. Долићанин. - Они који то не ураде, не могу да се акредитују. Проблем са овим случајем је што Агенција нема могућност да реагује усред периода у коме неко већ има акредитацију. Документација се проверава само за нове акредитације и реакредитације.

Регистар универзитетских наставника и истраживача није користан само зато што открива овакво кршење закона, већ и зато што се сада поуздано, у једној бази, налазе сви научници, сви њихови радови и пројекти. Проф. др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете задужен за науку, каже да је регистар отворен за истраживаче, да провере своје податке, средином августа. Они су добили прилику да, свако за себе, укаже на евентуалне грешке у подацима.

- Регистар нам је предуслов за расписивање конкурса за финансирање науке - каже проф. Поповић. - У њему се виде сви истраживачи, њихова звања и референце. Ови подаци ће ускоро постати јавни и доступни на сајту Министарства просвете свима који су заинтересовани за њих.

У евиденцији 15.500 научника

Регистар је показао да у Србији постоји 15.500 научника који раде у институтима и наставника са факултета који се баве науком. Од овог броја, укупно њих 12.000 испуњава услове за учешће на конкурсу за финансирање научних пројеката, који ће ове јесени расписати Министарство просвете.

Прочитајте ОВДЕ који ће то ресурс омогућити да Србија постане водећа сила Европе?

Извор: Novostionline

Бонус видео

Који су то најтраженији факултети?

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА