Најновије

КАКО СЕ КАДРИРА НА МАШИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ: Да ли грађани треба да поштују прописе ако их не поштују најобразованији у Србији?

Конкурс за избор једног редовног професора на Машинском факултету у Београду и контраверзе које су га пратиле отвориле су тему на који начин се бира наставни кадар на Београдском универзитету и да ли наше студенте образују заиста најбољи научници. Да ли су ријалити програми главни узрок стања у друштву или је ријалити постао саставни део свих друштвениих кругова?

Зграда Машинског факултета (Фото: Јутјуб)

Машински факултет Универзитета у Београду је у марту 2017. године расписао конкурс за избор једног ванредног или редовног професора на модулу за Биомедицинско инжењерство (БМИ).
На oснову расписаног конкурса и Реферата стручне комисије, Изборно веће МФ, утврдило је предлог да се др Лидија Матија, ванредни проф. изабере у звање редовног професора.

У законском року од месец дана, поднета су два Приговора на Реферат Комисије, од којих један говори  само о неакадемском понашању кандидаткиње а други, потписан од стране  др Драгутина Љ. Дебељковића, ред. проф. МФ у пензији, који неумитним доказима указује да два,  а суштински три, значајна услова за избор у звање редовног професора нису испуњена, сходно Правилнику о минималним условима за стицање звања наставника и сарадника на МФ, донетог негде у јуну 2016. године.

Сва озбиљност поднетог Приговора, лако се очитава у његовом централном делу, који се односи на неиспунјеност минималних услова, неакадемско и неетичко понашање кандидаткиње у меродавном изборном периоду, као и бројним нетачностима у Реферату које тендециозно фаворизују и ставарују погрешне утиске о кандидаткињи. Све са централим делом Приговора и сликовито приложеним Додацима и Прилозима, овај материја обухвата негде око 135 страна куцаног текаста. 

Као једна од главних примедби је да Лидија Матија нема нити књигу из релевантне области, нити одобрен уџбеник за ужу област за коју се бира, нити поглавље у одобреном уџебенику за ужу област за коју се бира, нити превод иностраног уџбеника одобреног за ужу научну област за коју се бира, објављену у периоду од избора у наставничко звање.

Везано за преходни услов (критеријум) в. проф. др Л. Матија наводи књигу (поглавље у одобреном уџебенику за ужу област за коју се бира) "Рана дијагностика канцера епителних ткива", где сама у предговору говори о финансијској подршци МНТР РС за штампање ове монографије, при чему се лако консатује да та књига није ни одобрени универзитетски уџбеник, па чак ни монографија, јер не постоји Одлука Декана, или одговарајућег стручног тела факултета или универзитета да би иста добила један од поментих статуса.

Посебно монографија мора да има и одговарајући број аутоцитата категорије М20 или М50, јасно који су у непосредној вези са изложеним текстом, односно проблематиком коју излаже кандидат а по критеријумима МПНТР Србије. Ни тога нема, сем неких 5 референци које не стоје ни у каквој вези са насловом књиге. Дати су на крају књиге а не како је уобичајено у тексту, где се врши позивање на ту референцу.

Посебно бизарно је што су на у писању поменуте књиге учествовали и студенти докторских студија, још далеке 2012. године,  што отвара питање да ли на било ком факултету Београдског Универзитета студент може и има права да напише уџбеник?

Занимљиво је, такође,  да је један о коаутора књиге (доц. Јелена Мунћан) исту ту књигу категорисао као монографију националног значаја,  током свог недавног  избора у звање доцента, што је Веће области техничких наука БУ, потврдило својом Одлуко.

Тако да на Универзитету у Београду  иста књига, у складу са потребама, може бити и монографија и уџбеник.

Комисија која је писла Реферат  одбила је овај приговор уз образложење да се поменута књига налази на сајту Машинског факултета у списку "уџбеничке литературе".

- И хендаути се користе као уџбеничка литература, извесни научно-технички филмови са ју-тјуба, такође, се могу користити за предавања у савременим техничким условима, али све то није уџбеник, како захтева Законодавац. Према томе Комисија у свом Одговору на Приговор није се изјаснила и категорисала књигу, или као уџбеник или као монографију, већ је  избегла одговор, јер је и Комисији, посебно њеном председнику, посве јасно да нема ни говора о уџбенику, а још мање о универзитетском уџбенику - каже за Правду проф. др Драгутин Дебељковић, редовни професор у пензији.

Уз друге аргументе против избора в. проф. Л.Матије је у звање редовног професора, проф. Дебељковић наводи и то што она није саопштила ни један рад на научном скупу ни у земљи ни у иностранству, а била је обавезна да таквих радова саопшти 5(пет) током меродавног изборног периода. Без одобрених путних налога а још више без обавезних Извештаја о обављеним службеним путовањима, лако се доказује истинитост ове трвдње, а Комисија у свом одговору каже да није надлежна да проверава такве детаље.

Од кандидата који рефлектира на звање редовног професора, у оквиру претходног услова, посебно се ставом 5, минималних услова ......   захтева да одржи једно Пленарно предавање или Предавање по позиву.

У овом случају, Комисија која је писала Реферат наводи излагање в. проф. Л. Матија,  њен наступ на међународном скупу одржаном у Милочеру у јуну 2015. године на коме, по тврдњама проф. Дебељковића, уопште није учествовала а да је према евиденцији присуства на седницама ННВ МФ тада била у Београду. То доказује и још неким очигледним чињеницама.

Да ствар буде скандалознија, на седници Наставно научног већа Машинског факултета у Београду, одржаној након Одговора Комисије на Приговор,  још једна угледна професорка ове институције, а која је председавала секцији где је Л. Матија требало да изложи свјој Пленарни рад јавно је потврдила  да  в. проф. Л. Матија није излагала у свој рад већ да је уместо њетај рад изложила Др Јелена Мунћан, тада асистент, како је и у свом Приговору навео и проф. Дебељковић

Тиме није успуњен и један од  веома значајних услова за избор у звање ред. професора, а начин на који је то презентовано у Реферату, обмануло и довело у заблуду  широку академска јавност.
На жалост, изјава професорке која је потврдила чињеницу да в. проф. Л. Матија није изложила рад није ни ушла у записник те седнице ННВ МФ већ је срамотно покушано да се прикрије и то сведочење, наводи Дебељковић.

Предлог МФ да се в. проф. Л. Матија унапреди у звање редовоног професора,у недавно (11.јула 2017) потврдило је и Веће области техничких наука БУ  oдбацујући приговоре који су пристигли, без икакве дискусије или расправе о поднетим примедбама, одбијајући тиме да утврди чињенице које су наведене у приговору.

Последња инстанца и последња шанса да се испоштују прописи јесте седница Сената Београдског Универзитета  која треба да се одржи наредне недеље, а којој је такође поднет приговор на овај избор.

Своје незадовољство деградирањем институције академског напредовања наставника и сарадника, на два нивоа одлучивања, зидом ћутања и избегавањем отворене расправе о поднетим примедбама, Др Д. Љ. Дебељковић, обратио се се са два дописа универзитетском омбудсману.

- Мислим, да овакав, случај и начин тока избора у звање редовног професора, није одавно био присутан у академском простору Универзитета у Београду, а сам избор, ако до тога дође, веома би девалвирао критеријуме, квалитет и академски ниво Универзитета у Београду, који је веома цењен, како у земљи тако и у иностранству и који је увек настојао да изнедри и награди, правично, најбоље и испоштује критеријуме које је сам донео - каже подносилац приговора и посебно дестимулисао млађе натавнике и сараднике  у истинском настојанњу да се њихов рад  одговорно и објективно оцени.

Да ли ће Сенат озбиљно размотрити приговор и проверити оно што је лако проверљиво,а то је да ли је в. проф. Л.  Матија излагала у Милочеру у јуну 2015. године и да ли је уџбеник који је навела заиста уџбеник или нешто друго, да ли студенти могу да буду коаутори на уџбенику и да ли уџбеник може да буде и монографија у зависности од потреба коаутора остаје да се види.


Главно питање које се поставља у овом случају је да ли грађани треба да поштују законске прописе ако их не пошутују ни они најобразованији у овој земљи?

Сви материјали везани за овај избор дати су на сајту БУ.

Извор: Правда

Бонус видео

Промотивни филм о Машинком факултету.

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА